TRAŽI

Tekst u vremenu Ljubiša Rajić
Godina izdanja: 2008.
Format (cm): 20
Broj Strana: 262
Povez: Meki

ISBN: 978-86-7666-154-1

Cena: 495,00 din

Zbog načina na koji se istoriografija naše književnosti piše i predaje na univerzitetima, a zatim po tim uzorima prenosi u školama, većina učenika, studenata i čitalaca uopšte, retko vidi nešto više od samog dela koje drži u ruci, možda ponešto zna o piscu, ili pročita jedino ono što piše na zaštitnom omotu ili u pogovoru, a najređe razmišlja o svemu što postoji oko dela. Jer, ma koliko književno delo bilo središnja tačka na putu od piščeve zamisli do čitaoca, ono počinje da živi tek kada dođe u ruke čitaoca ili čitateljke. Pisac piše polazeći od svog iskustva i svojih znanja, čitaoci tekst čitaju polazeći pak od svog iskustva i znanja. Bez uvida u to kako čitoci doživljavaju i razumeju dela koja čitaju ne može se pisati istorija književnosti, a bez uvida u sve što postoji između društva u kome delo nastaje i društva u kome se čita, ne mogu se razumeti ni pisac, ni delo ni čitalac kao dinamičke veličine određene prostorom i vremenom. Cilj ove knjige je da pokaže upravo tu dinamičnost.

Iz Predgovora

Obrazovanje

Studije nordistike na Univerzitetu u Oslu, magistratura i doktorat iz opšte lingvistike sa Univerziteta u Beogradu. Veliki broj studijskih boravaka u nordijskim zemljama.

Stručna karijera

Pomoćni bibliotekar na Institutu za nordistiku Univerziteta u Oslu proleća 1975, lektor za srpskohrvatski i stručno prevođenje na Univerzitetu u Upsali proleća 1977, od jeseni 1977. zaposlen na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sada u zvanju vanrednog profesora za skandinavistiku, čiji je i osnivač. Upravnik centra za postdiplomske studije na Filološkom fakultetu. Od oktobra 2001. do oktobra 2004. profesor po pozivu na Visokoj školi u Oslu. Predavao po pozivu na velikom broju univerziteta i visokih škola u Skandinaviji i vojnih obrazovnih institucija u skandinavskim zemljama i više godina u Centru za politiku bezbednosti u Ženevi. Više godina ispitivač na stručnom ispitu za sudske tumače u Norveškoj i Švedskoj.

Objavio veliki broj naučnih i popularnonaučnih radova iz nordistike, opšte lingvistike, sociolingvistike, istorije jezika, interkulturne komunikacije, istorije književnosti, didaktike jezika, teorije prevođenja i drugih srodnih disciplina, te sociologije, politikologije i kulturologije. Organizovao dva semestra za stručne prevodioce, jedan u Švedskoj i jedan u Beogradu. Predavao na različitim seminarima i institucijama u Skandinaviji.

Izabran marta 1999. godine za inostranog člana Akademije nauka Norveške.

Predaje poslovnu kulturu u Beogradskoj otvorenoj školi, predavao tehniku akademskog pisanja u Centru za ženske studije u Beogradu. Bio član više stručnih tela Alternativne akademske obrazovne mreže.

Jedan od osnivača i operativni rukovodilac Uniforuma, predlagač projekta modernizacije visokog školstva u Srbiji, tokom proleća 2000. godine rukovodio Otvorenim akademskim forumom. Bio član redakcija časopisa Scientia Yugoslavica, Mostovi i Prevodilac. Bio član upravnog odbora Računskog centra Univerziteta u Beogradu, Komisije za akreditaciju, saveta Univerziteta u Beogradu, Filološkog fakulteta i Učiteljskog fakulteta. Jedan od osnivača Obrazovnog foruma. Tri godine predstavnik žirija za dodelu nagrade Neven i dve godine član žirija za dodelu nagrade Politikinog zabavnika za najbolje delo književnosti za decu i omladinu.

Uređivao list Republika od oktobra 1990. do juna 1994.godine. Bio član upravnog odbora Prijatelja dece Srbije i Fonda za otvoreno društvo u Jugoslaviji i rukovodio Pododborom za publikacije i Pododborom za obrazovanje.

Objavio više stotina članaka u srpskim i skandinavskim medijima.

Prevodilačka delatnost

Veliki broj objavljenih književnih prevoda sa skandinavskih jezika i na njih, najviše sa norveškog i na norveški. Sudski tumač za danski, norveški i švedski jezik.

Odlikovanja i nagrade

Vitez Reda bele ruže (Finska), Vitez Kraljevskog reda Polarne zvezde (Švedska), Medalja Svetog Olafa (Norveška), nagrada Akademika za zasluge za Norvešku kulturu i nauku u inostranstvu, Nagrada Švedskog autorskog fonda za zasluge za švedsku književnost u inostranstvu, počasna nagrada norveške zadužbine Slobodna reč za zasluge za norvešku kulturu u inostranstvu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
Geopoetici uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017."

Na današnjoj svečanosti povodom 87. rođendana "Biblioteke grada Beograda", Geopoetici je uručena nagrada za "Najčitaniju knjigu stranog autora 2017.". Na osnovu podataka prikupljenih iz mreže Biblioteka grada Beograda, knjiga koja se prošle godine najviše čitala na teritoriji Opštine Beograd bio je roman turskog književnika i nobelovca Orhana Pamuka "Žena crvene kose". Prilikom svečanog uručenja, nagradu je primio direktor i glavni urednik izdavačke kuće Geopoetika, Vladislav Bajac. Ovom prilikom, nakon što ga je Geopoetika obavestila o nagradi, Orhan Pamuk je poručio srpskim bibliotekarima: “Veoma sam srećan zbog svojih čitalaca u Srbiji i nastaviti ću da pišem misleći na njih.”

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Gospodin Ka Vesna Goldsvorti @Svet proze

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Njujorška trilogija Pol Oster @Svet proze

Vreme Ridiger Zafranski @Krug