TRAŽI

Nije to ništa strašno Džulijan Barns
Preveo s engleskog Ivan Filipović
Godina izdanja: 2008.
Format (cm): 24
Broj Strana: 199
Povez: Meki

ISBN: 978-86-61450556

Cena: RASPRODATO

Barnsova knjiga razmišljanja na temu smrti, kako i on sam kaže, nije njegova autobiografija. Ali jeste porodični spomenar, ili još preciznije - intimna istorija njegove porodice. Kroz reči Džulijana Barnsa odzvanjaju reči njegovog brata (filozofa), njihovih roditelja, kao i roditelja njihovih roditelja.

Rasprava o strahu od smrti, teme koja pripada svim bićima, vodi se i sa Bogom i o Bogu. Barnsovo intimiziranje sa smrtnošću zapravo je jedna vrsta ritualnog plesa kao odbrane od neminovnog.

Knjiga koja ne pripada nijednom žanru, a može biti putovanje u misterioznost sećanja, filozofična spekulacija, oda životu i umetnosti - ali i knjiga koja se čita kao roman. No, ono što je važnije od činjenice da ju je teško klasifikovati jer nije podložna kategorijama, jeste da je ona mudra, duhovita, zabavna i puna iznenađenja. Neki oduševljeni kritičari, doduše, smatrajući da je njome Barns sebe prikazao u do sada najboljem spisateljskom svetlu, otišli su korak dalje i smislili joj žanr - barnsanijana.

I sam naslov Nije to ništa strašno kazuje kako se Barns prema smrti odnosi istovremeno i mudrački hladno i crnohumorno. Reč je o svojevrsnom času anatomije ljudske smrtnosti. Najveća vrednost knjige jeste što je ona jednovremeno (i doslovno) smrtno ozbiljna, majstorski zabavna i iznenađujuće bučno vesela.

Vladislav Bajac

„(Barnsova) sposobnost da zabavi, probudi radoznalost i uvuče vas u tekst prefinjenošću stila, čini ovu tmurnu temu neodoljivom za čitanje."

The Financial Times

„Barns među (britanskim) romanopiscima poseduje, verovatno, najveću sposobnost filozofskog mišljenja."

London Review of Books

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989), Troje (1991), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000), Cepidlaka u kuhinji (2003), Sto od limunovog drveta (2004), Artur & Džordž (2005), Nije to ništa strašno (2008), Puls (2011), Ovo liči na kraj (2011), Nivoi života (2013). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Živi u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet