TRAŽI

Ars amatoria Aleksandar Prokopiev
Godina izdanja: 1997
Broj Strana: 125, mek povez

Cena: RASPRODATO

Makedonski pripovedač i esejista, A. Prokopiev ujedinjuje u sebi više različitih i među sobom teško spojivih ličnosti: doktora filozofskih nauka, pripovedača, voditelja radio emisija, reditelja - učesnika alternativnih scenskih grupa, nekadašnjeg kompozitora i muzičkog izvođača u beogradskim Idolima i skopskim Usta na usta. Raznovrstan, polivalentan, nesmirljiv, uvek u akcijii nošen uvek novim idejama, Aleksandar Prokopiev je danas jedna od nezaobilaznih figura makedonske književne scene. Deset priča o ljubavi pod nazivom Ars Amatoria nose u sebi, bas kao i sam autor, posebnu dinamiku i bogatstvo karaktera i likova, izuzetan jezik i višeslojnost.

Aleksandar Prokopiev rođen je 1953. godine u Skoplju. Kao beba se pokazao krupan, dobroćudan i voleo je da bude uspavljivan muzikom. Kao odrastao građanin (jedne postkolonijalne teritorije) produžio je da se raskrupnjava; i dalje voli muziku i uglavnom je dobroćudan. Uostalom, za jednog tipičnog savremenog pisca, osećajnost nije baš atipična.

Objavio je sledeće knjige: Mladi majstor igre (kratka proza, 1983); ...ili... (kratka proza, 1986); Plovidba ka jugu (kratka proza, 1987); Slovo o zmiji (priče, 1992); Da li je Kalimah bio postmodernista (eseji, 1994); Antiuputstva za ličnu upotrebu (nešto između, 1996, 2000); Putovanja bajke (eseji, 1997), Hajde da napravimo film, zajedno (priče za decu, 1997), Ars amatoria (priče, 1998), Postmoderni Vavilon (eseji, 2000). Prevodjen je na engleski, francuski, italijanski, srpski, hrvatski, poljski, bugarski, madjarski, slovenački, albanski, turski, grčki...

Geopoetika je dosad objavila tri pripovedne knjige Aleksandra Prokopieva, Ars amatoria, Uputstva za ličnu upotrebu i Posmatrač.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze