TRAŽI

Vrtoglavica Slobodan Šijan
Godina izdanja: 1998.
Broj Strana: 80, mek povez

Cena: RASPRODATO

Vrtoglavica je prvo prozno-poetsko ostvarenje filmskog reditelja i slikara Slobodana Šijana. Ova prozna priča sa elementima romanesknog, a prelomljena u stihove, bazira se na Vrtoglavici Alfreda Hičkoka; ona je autorova scenična potraga za sopstvenim filmskim emotivnim počecima i realistično-fantastičkim nastavcima reči i slike ovog kultnog filma. Stigavši dalje od toga, Šijan je kroz svoju poetsku prozu prožeo film i realnost pokazujući kompozicionu umešnost i književnu osobenost. Kao i sam život, i ova knjiga luta toponimima sveta (u ovom slučaju na relaciji Beograd-San Francisko) tražeci zajedničke imenitelje umetničkog i geopoetskog iskazivanja duše. Pred nama je jedan prozni film.

Slobodan Šijan, slikar, filmski reditelj, scenarista i filmski kritičar. Rođen 1946. godine u Beogradu gde je završio slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti i filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. U periodu od 1965-80, aktivno se bavi likovnom umetnošću. U početku, blizak je grupi Medijala, da bi kasnije svojim radom nastupao u okviru Nove umetničke prakse 70-tih. Kao reditelj, bavio se eksperimentalnim filmom, radio je televizijske emisije i filmove, da bi se početkom 80-tih uključio i u profesionalnu kinematografiju. Objavio je tekstove o filmu u domaćim i stranim filmskim časopisima, a priredio je i nekoliko knjiga i publikacija o domaćim i stranim filmskim rediteljima. Tokom 1990-91 bio je direktor Jugoslovenske kinoteke u Beogradu. Godine 1996, u anketi Akademije za filmsku umetnost i nauku, organizovanoj povodom 100-godišnjice filma kod nas, njegov film Ko to tamo peva (1980) proglašen je za najbolji jugoslovenski film snimljen tokom poslednjih 50 godina. Profesor je filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti i na Akademiji umetnosti "Braća Karić" u Beogradu.

Knjige i brošure o filmu: Ričard Sarafijan (1977); Ričard Flejser (1978); Zovem se Džon Ford, ja pravim vesterne (1980); Straub/Anna Magdalena Bach (1980); Živojin Pavlović-dva razgovora (1982, ko-autor); Mihajlo Al. Popović sa verom u Boga (1991, ko-autor); Vrtoglavica (1998). Tekstovi o filmu objavljivani su mu u časopisima: Filmograf (Beograd), Film (Zagreb), Positiff (Pariz) i New Moment (Beograd). Tokom 1976-79, samostalno izdaje fanzin filmski letak.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Hronike Bob Dilan

Dogodilo se. Ipak i najzad: Bob Dilan je svoj život i pero uzeo u svoje ruke i dao nam na uvid fragmente svog bogatog stvaralaštva. Posle stotina knjiga i hiljada tekstova koje su o njemu objavili drugi, evo ga u ulozi sopstvenog tumača. Hronike nisu standardna autobiografija niti samo ispovest; već vrlo važan dokument o vremenu i životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su verujući u utopiju menjale sve(s)t.

Više o knjizi
Svensenova “Filozofija samoće” uskoro na srpskom

Jednu od najtraženijih serija knjiga u Geopoetici u ediciji Teorija čine naslovi: “Filozofija dosade”, “Filozofija zla”, “Filozofija straha”… norveškog autora Laša Svensena. Geopetika je otkupila prava za njegovu najnoviju knjigu “Filozofija samoće”...

Dalje
Najčitanije

Muškarci bez žene Haruki Murakami @Svet proze

Lutkar Justejn Gorder @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Sila Dobrote Danijel Goleman @Slobodni svet

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet