TRAŽI

Vrtoglavica Slobodan Šijan
Godina izdanja: 1998.
Broj Strana: 80, mek povez

Cena: RASPRODATO

Vrtoglavica je prvo prozno-poetsko ostvarenje filmskog reditelja i slikara Slobodana Šijana. Ova prozna priča sa elementima romanesknog, a prelomljena u stihove, bazira se na Vrtoglavici Alfreda Hičkoka; ona je autorova scenična potraga za sopstvenim filmskim emotivnim počecima i realistično-fantastičkim nastavcima reči i slike ovog kultnog filma. Stigavši dalje od toga, Šijan je kroz svoju poetsku prozu prožeo film i realnost pokazujući kompozicionu umešnost i književnu osobenost. Kao i sam život, i ova knjiga luta toponimima sveta (u ovom slučaju na relaciji Beograd-San Francisko) tražeci zajedničke imenitelje umetničkog i geopoetskog iskazivanja duše. Pred nama je jedan prozni film.

Slobodan Šijan, slikar, filmski reditelj, scenarista i filmski kritičar. Rođen 1946. godine u Beogradu gde je završio slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti i filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. U periodu od 1965-80, aktivno se bavi likovnom umetnošću. U početku, blizak je grupi Medijala, da bi kasnije svojim radom nastupao u okviru Nove umetničke prakse 70-tih. Kao reditelj, bavio se eksperimentalnim filmom, radio je televizijske emisije i filmove, da bi se početkom 80-tih uključio i u profesionalnu kinematografiju. Objavio je tekstove o filmu u domaćim i stranim filmskim časopisima, a priredio je i nekoliko knjiga i publikacija o domaćim i stranim filmskim rediteljima. Tokom 1990-91 bio je direktor Jugoslovenske kinoteke u Beogradu. Godine 1996, u anketi Akademije za filmsku umetnost i nauku, organizovanoj povodom 100-godišnjice filma kod nas, njegov film Ko to tamo peva (1980) proglašen je za najbolji jugoslovenski film snimljen tokom poslednjih 50 godina. Profesor je filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti i na Akademiji umetnosti "Braća Karić" u Beogradu.

Knjige i brošure o filmu: Ričard Sarafijan (1977); Ričard Flejser (1978); Zovem se Džon Ford, ja pravim vesterne (1980); Straub/Anna Magdalena Bach (1980); Živojin Pavlović-dva razgovora (1982, ko-autor); Mihajlo Al. Popović sa verom u Boga (1991, ko-autor); Vrtoglavica (1998). Tekstovi o filmu objavljivani su mu u časopisima: Filmograf (Beograd), Film (Zagreb), Positiff (Pariz) i New Moment (Beograd). Tokom 1976-79, samostalno izdaje fanzin filmski letak.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman

U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč...

Više o knjizi
Dobitnici Bukerove nagrade u izdanju Geopoetike (u pripremi)

Geopoetika je otkupila prava za knjige poslednja dva dobitnika prestižne Bukerove nagrade i ti naslovi su trenutno u pripremi: "The Sellout" Pola Bitija, koji je za ovaj roman dobio Bukera 2016. godine i "Lincoln in the Bardo" Džodža Sondersa, ovogodišnjeg dobitnika.

Roman "The Sellout" Pola Bitija na satiričan i duhovit način prikazuje rasnu (ne)jednakost u Americi i sve apsurde i stereotipe koji dolaze uz nju. Priča u kojoj autor preispituje odnos sina i oca, borbu za ljudska prava, urbani život, pa i sam Ustav SAD...

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Život i pustolovine Džeka Engla Volt Vitman @Retro premijere

Tarantula Bob Dilan @Notni spisi

Koks ili Tok vremena Kristof Ransmajer @Svet proze

Destruktivne emocije Danijel Goleman @Krug

Priče sa Sabalana Mohamad Reza Bajrami @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija