Vesti

Uskoro "Jesenji gnev" Džang Veja @ 28.03.2017.

Još jedan roman jednog od najzanimljivijih savremenih kineskih pisaca Džang Veja, čiji je roman „Sedam vrsta pečuraka“ objavljen u Geopoetici 2015. godine.
U Džang Vejovom stvaralaštvu, taoizam i konfucijanstvo prepliću se na sasvim osoben način, jer je reč o piscu koji preispituje odnos zajednice prema „zaslužnim“ autoritetima, pronalazeći nadahnuće, utehu i podlogu za sopstvena filozofska razmišljanja u bujnoj prirodi kineskih ruralnih područja rodne provincije Šandung.
Džang Vej vešto ukazuje na činjenicu da koren društvenih nepravdi i samovlašća najpre treba tražiti u mračnim dubinama ljudske psihe. U „Jesenjem gnevu“, seoski partijski sekretar Sjao Vančang vešto se služi neznanjem, zabludama i predrasudama seoskog stanovništva kako bi se decenijama održao na vlasti.
Roman je nastao sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada je NR Kina, ušavši u novo političko razdoblje, počela da se otvara prema inostranstvu, nastojeći da izbriše iz kolektivnog pamćenja teško nasleđe vladavine Mao Cedunga i posledice njegovih društveno-političkih eksperimenata...

Nova knjiga Sjona @ 28.03.2017.

U Geopoetici uskoro izlazi knjiga "Mesečev kamen" istaknutog islandskog pisca Sjona, našoj čitalačkoj publici poznatog po knjizi "Ptičije mleko" koja je u Geopoetici objavljena 2005. godine, a za koju je ovaj pisac dobio Nagradu Nordijskog saveta za književnost.
Sjon je u svet književnosti stupio kao mlad pesnik 1978. godine, sa knjigom poezije "Sinovi". Jedan je od osnivača Meduze, grupe nadrealista koja je odmah po osnivanju postala značajan činilac u umetničkom životu Rejkjavika. Objavljivao je knjige poezije, romane, pozorišne komade, kao i knjige za decu.
Pored književnog stvaralaštva, Sjon je aktivan učesnik islandske likovne i muzičke scene. Autor je teksta pesme koju je islandska pevačica Bjork komponovala i izvela u filmu Larsa fon Trira, "Ples u tami". Za taj tekst Sjon je 2001. godine nominovan za Oskara. Uz engleskog kompozitora Džulijana Nota, autor je dela Ana i njena raspoloženja, koje je kvartet Brodski izvodio na turneji u Engleskoj 2003. godine. Ovaj pisac je takodje autor teksta pesme Okeanija, koju je Bjork pevala na svečanom otvaranju Olimpijskih igara u Atini 2004. godine.

"Penelopijada" na sceni Raša Plaović "Narodnog pozorišta" u Beogradu @ 10.03.2017.

Na sceni Raša Plaović "Narodnog pozorišta" u Beogradu, u sredu 15. marta, od 20:30 h, biće izvedena gostujuća predstava Centra za kulturu iz Tivta "Penelopijada". Predstavu je režirala Dragana Varagić po tekstu Margaret Atvud, čija je istoimena knjiga objavljena u Geopoetikinoj ediciji "Mitovi", 2005. godine.

Margaret Atvud u svom viđenju ovoga mita uglavnom govori glasom Penelope i hora njenih dvanaest sluškinja, problematizujući neke od Odisejevih (i Telemahovih) postupaka. U Homerovoj Odiseji Penelopa – Odisejeva supruga i sestra lepe Helene Trojanske – oslikana je kao oličenje bračne vernosti. Njeno dvadesetogodišnje opiranje proscima koji je opsedaju na Itaki, dok Odisej u Troji ratuje, a potom luta morima, vekovni je primer snage ljubavi i vere…

U predstavi igraju Dubravka Drakić, Tanja Bošković, Ivana Mrvaljević, Kristina Stevović, Jelena Simić, Smiljana Martinović, Vesna Vujošević i Karmen Bardak. Komad integrise strukturu klasične grčke tradicije i stil moderne dramaturgije. Horske scene koje se smjenjuju sa monolozima predstavljene su u mjuzikl i kabare stilu...

U Geopoetikinom klubu čitalaca u Gospodar Jovanovoj 65 čitaoci mogu da kupe "Penelopijadu" po ceni od 200 din.

Svečano uručenje književne nagrade "Meša Selimović" @ 10.03.2017.

U sredu, 15. marta, u 12 h, na velikoj sceni "Narodnog pozorišta" u Beogradu, Vladislavu Bajcu i Mirku Demiću svečano će biti uručena književna nagrada "Meša Selimović" koju su ove godine ravnopravno podelili romani  "Hronika sumnje" i "Ćutanja iz gore".

Nagrada "Meša Selimović" ustanovljena je 1988. godine i predstavlja jedno od najznačajnijih književnih priznanja na našim prostorima. Nagrada se sastoji se od skulpture sa likom Meše Selimovica, Povelje i novčanog iznosa, a na svečanosti u "Narodnom pozorištu" dobitnicima će je uruciti Ratko Dmitrović, generalni dirketor kompanije Novosti.

Na početku svečanosti biće prikazan dokumentarni film o Meši Selimoviću, a u toku programa Vladislav Bajac i Mirko Demić održaće prigodne besede. O "Hronici sumnje" govoriće i književni kritičar Vladislava Gordić Petković, dok će Goran Maksimovic pričati o "Ćutanjima iz gore" Mirka Demića.

Promocija "Hronike sumnje" UK Parobrod @ 24.02.2017.

Promocija "Hronike sumnje" Vladislava Bajca, nedavno nagrađene  književnim priznanjem "Meša Selimović" velikog žirija Večernjih novosti, iz najužeg kruga za NIN-ov najbolji prošlogodišnji roman, održaće se u četvrtak, 2. marta od 19 h u UK Parobrod.
O istoriji kulture bivše zemlje, u kojoj se vladari, osim Tita, imenom i prezimenom ne spominju, a koja se završava konstatacijom autora da "kada nas više nema, istorija preuzima štafetu i nastavlja da se seća u naše ime. Ali, to onda nismo mi’", osim autora, Vladislava Bajca, govoriće gosti iz Novog Sada: Vladimir Kopicl i Slobodan Tišma, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice u Parobrodu.

Preporučujemo
Zločin dostojan poštovanja Abdusetar Nasir

Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.

Više o knjizi
"O čemu govorim kada govorim o trčanju" među najčitanijim knjigama u srpskim knjižarama

Murakamijeva nova knjiga "O čemu govorim kada govorim o trčanju" našla se na prvim mestima top lista najčitanijih knjiga u većini srpskih knjižara. Murakami ispisuje, kako ih sam naziva, memoare o trčanju i pisanju, telu disciplini, upornosti i iskušenjima, zadovoljstvu i patnji. Nakon što je sam istrčao maratonsku stazu od Atine do Maratona, kao i desetine drugih, pa i sam ultramaraton od 100 km, autor, uprkos svim tim zadivljujućim podvizima, vrlo skromno piše o tome kakav je uticaj sport imao na njegov život i pisanje, želeći, kako ističe, da ga ljudi doživljavaju kao običnog čoveka koga mogu da sretnu na ulici.

Dalje
Najčitanije

O čemu govorim kad govorim o trčanju Haruki Murakami @Geopoetika

Hronika sumnje Vladislav Bajac @Svet proze

Lutka od Marcipana Muharem Bazdulj @Svet proze

Žena crvene kose Orhan Pamuk @Svet proze

Kraj nama poznatog sveta Erlend Lu @Svet proze

Muzej prepiske Šon Ašer @Intimna istorija

Pape Satan Aleppe Umberto Eko @Slobodni svet