TRAŽI

Bertolt Breht

Bertolt Breht rođen je u Augzburgu 1898. Po izbijanju Prvog svetskog rata, da bi izbegao mobilizaciju, upisuje dodatne studije iz medicine i filozofije. Počinje da piše pozorišnu kritiku; ipak odlazi u rat, ali samo na mesec dana. Iste godine piše svoju prvu dramu Baal, a potom i drame Bubnjevi u noći i U džungli gradova. Godinu dana kasnije prima prestižnu nagradu Kleist, koja se dodeljuje neafirmisanim piscima. Ubrzo dobija priliku da režira svoju prvu predstavu, Edvarda II Kristofera Marloua, što obeležava i početak epskog teatra, po kom će zauvek ostati poznat kao jedan od najvećih inovatora u istoriji pozorišta.

Sredinom dvadesetih, na poziv Maksa Rajnharta, upravnika Dojčes teatra, jednog od najboljih pozorišta u svetu, odlazi u Berlin, gde ostaje narednih deset godina. Pod uticajem čuvene ekspresionističke izložbe "Nova objektivnost", zatim Čaplina, Ajzenštajna i Marksa, Breht razvija svoj koncept teatra, u kome zahteva budnog gledaoca koji se ne identifikuje sa pričom i likovima i na taj način racionalno rasuđuje i analizira predstavu i društvo. Prvi veliki uspeh postiže sa Operom za tri groša, koja je do danas na evropskim pozornicama izvedena više od deset hiljada puta.

U zastrašujućoj atmosferi jačanja nacizma, njegova dela spaljuju i zabranjuju, a na premijerama predstava zvižde i gađaju glumce. Breht zato napušta Nemačku i naredne godine provodi u Danskoj, Švedskoj, Finskoj i Americi. U ovom periodu nastaju njegova najznačajnija dela: Majka Hrabrost i njena deca, Kavkaski krug kredom, Dobri čovek iz Sečuana, Strah i beda Trećeg rajha. U Sjedinjenim Državama, u okviru hajke na trideset holivudskih umetnika, svedoči pod optužnicom da je član Komunističke partije. Sutradan se vraća za Evropu.

Bertolt Breht je do smrti , 1956. godine, napisao pedeset drama, tri filmska scenarija, dva prozna dela, dve pesme i osam teorijskih tekstova, ali uticaj koji i danas vrši na pozorište i teatarsku misao je nemerljiv.

Preporučujemo
Mazohistkinja Katja Perat

"Ono što je došlo s Frojdovim nipodaštavanjem moje ljubavi prema Jakobu bilo je bolno gotovo kao njegova smrt jer mi je potvrdilo da je sve što sam osećala prema njemu neosnovano i da nema nikakvu materijalnu podlogu. Da sam tog ranjivog i nesnađenog čoveka, s kojim sam saosećala i na svoj način ga kovala u zvezde, izmislila sama."

Više o knjizi
Emisija o Aleksandru Genisu na RTS

U utorak, 20. jula u 17.53 na RTS2 biće prikazana emisija Savremeni svetski pisci: Aleksandar Genis koju uređuje i vodi Neda Valčić-Lazović. Uskoro u izdanju Geopoetike izlazi nova Genisova knjiga "Koža vremena".

⭐⭐⭐

https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/4449830/aleksandar-genis.html

Dalje

Priče o gospodinu Kojneru Bertolt Breht @Retro premijere

Godina izdanja: 2012
Cena: 737,00 din