TRAŽI

Bertolt Breht

Bertolt Breht rođen je u Augzburgu 1898. Po izbijanju Prvog svetskog rata, da bi izbegao mobilizaciju, upisuje dodatne studije iz medicine i filozofije. Počinje da piše pozorišnu kritiku; ipak odlazi u rat, ali samo na mesec dana. Iste godine piše svoju prvu dramu Baal, a potom i drame Bubnjevi u noći i U džungli gradova. Godinu dana kasnije prima prestižnu nagradu Kleist, koja se dodeljuje neafirmisanim piscima. Ubrzo dobija priliku da režira svoju prvu predstavu, Edvarda II Kristofera Marloua, što obeležava i početak epskog teatra, po kom će zauvek ostati poznat kao jedan od najvećih inovatora u istoriji pozorišta.

Sredinom dvadesetih, na poziv Maksa Rajnharta, upravnika Dojčes teatra, jednog od najboljih pozorišta u svetu, odlazi u Berlin, gde ostaje narednih deset godina. Pod uticajem čuvene ekspresionističke izložbe "Nova objektivnost", zatim Čaplina, Ajzenštajna i Marksa, Breht razvija svoj koncept teatra, u kome zahteva budnog gledaoca koji se ne identifikuje sa pričom i likovima i na taj način racionalno rasuđuje i analizira predstavu i društvo. Prvi veliki uspeh postiže sa Operom za tri groša, koja je do danas na evropskim pozornicama izvedena više od deset hiljada puta.

U zastrašujućoj atmosferi jačanja nacizma, njegova dela spaljuju i zabranjuju, a na premijerama predstava zvižde i gađaju glumce. Breht zato napušta Nemačku i naredne godine provodi u Danskoj, Švedskoj, Finskoj i Americi. U ovom periodu nastaju njegova najznačajnija dela: Majka Hrabrost i njena deca, Kavkaski krug kredom, Dobri čovek iz Sečuana, Strah i beda Trećeg rajha. U Sjedinjenim Državama, u okviru hajke na trideset holivudskih umetnika, svedoči pod optužnicom da je član Komunističke partije. Sutradan se vraća za Evropu.

Bertolt Breht je do smrti , 1956. godine, napisao pedeset drama, tri filmska scenarija, dva prozna dela, dve pesme i osam teorijskih tekstova, ali uticaj koji i danas vrši na pozorište i teatarsku misao je nemerljiv.

Preporučujemo
Z Dana Todorović

Vrlo neobična knjiga. Još neobičniji roman. 

Glavni junak po imenu Z u jednoj polovini radnje zapravo je – formula! I to fraktalna (geometrijska struktura znana po samosličnosti, gde je svaki njen razloženi deo umanjena i gotovo istovetna kopija celine). Ovaj lik, zarobljen u jednačini, jeste narator koji povremeno boravi u prirodi i među ljudima. 

Više o knjizi
Dve nagrade za Geopoetiku na Niškom sajmu knjiga

Na nedavno otvorenom 56. Niškom sajmu knjiga, izdavačkoj kući Geopoetika dodeljene su dve prestižne nagrade – "Presad mudrosti" za kompletnu produkciju u 2019. godini i nagrada "Inicijal" za delo koje afirmiše knjigu u užem ili širem smislu za zbirku pesama "Pesme 1961-2012", Boba Dilana.

Pozivamo vas da posetite naš štand na Niškom sajmu koji traje od 2. od 8. decembra u Sportskoj hali "Čair".

Dalje

Priče o gospodinu Kojneru Bertolt Breht @Retro premijere

Godina izdanja: 2012
Cena: 737,00 din