TRAŽI

Bertolt Breht

Bertolt Breht rođen je u Augzburgu 1898. Po izbijanju Prvog svetskog rata, da bi izbegao mobilizaciju, upisuje dodatne studije iz medicine i filozofije. Počinje da piše pozorišnu kritiku; ipak odlazi u rat, ali samo na mesec dana. Iste godine piše svoju prvu dramu Baal, a potom i drame Bubnjevi u noći i U džungli gradova. Godinu dana kasnije prima prestižnu nagradu Kleist, koja se dodeljuje neafirmisanim piscima. Ubrzo dobija priliku da režira svoju prvu predstavu, Edvarda II Kristofera Marloua, što obeležava i početak epskog teatra, po kom će zauvek ostati poznat kao jedan od najvećih inovatora u istoriji pozorišta.

Sredinom dvadesetih, na poziv Maksa Rajnharta, upravnika Dojčes teatra, jednog od najboljih pozorišta u svetu, odlazi u Berlin, gde ostaje narednih deset godina. Pod uticajem čuvene ekspresionističke izložbe "Nova objektivnost", zatim Čaplina, Ajzenštajna i Marksa, Breht razvija svoj koncept teatra, u kome zahteva budnog gledaoca koji se ne identifikuje sa pričom i likovima i na taj način racionalno rasuđuje i analizira predstavu i društvo. Prvi veliki uspeh postiže sa Operom za tri groša, koja je do danas na evropskim pozornicama izvedena više od deset hiljada puta.

U zastrašujućoj atmosferi jačanja nacizma, njegova dela spaljuju i zabranjuju, a na premijerama predstava zvižde i gađaju glumce. Breht zato napušta Nemačku i naredne godine provodi u Danskoj, Švedskoj, Finskoj i Americi. U ovom periodu nastaju njegova najznačajnija dela: Majka Hrabrost i njena deca, Kavkaski krug kredom, Dobri čovek iz Sečuana, Strah i beda Trećeg rajha. U Sjedinjenim Državama, u okviru hajke na trideset holivudskih umetnika, svedoči pod optužnicom da je član Komunističke partije. Sutradan se vraća za Evropu.

Bertolt Breht je do smrti , 1956. godine, napisao pedeset drama, tri filmska scenarija, dva prozna dela, dve pesme i osam teorijskih tekstova, ali uticaj koji i danas vrši na pozorište i teatarsku misao je nemerljiv.

Preporučujemo
Đavo u pisaćem stolu Paolo Maurensig

Još jedna očaravajuća bajka-roman iz pera Paola Maurensiga – višeslojna priča sa mnogim poukama i porukama. U švajcarsku varošicu koju je nekada posetio veliki Gete, u času kada počinje da hara lisičije besnilo, stiže tajanstveni i neobični književni izdavač iz Lucerna. On s lakoćom navodi sve žitelje mesta da se prepuste istoj strasti: pisanju knjiga. Ta strast podrazumeva i grozničavu želju da njihova dela budu objavljena...

Više o knjizi
Dani Geopoetike u knjižari Zlatno runo

Sa velikom radošću vas pozivamo da posetite dane Geopoetike u knjižari Zlatno runo u Svetogorskoj 3 u Beogradu, koji će se održavati od 18. do 25. februara.

U toku ovih dana moći ćete da kupite naša izdanja na popustu od 20%, a održaćemo i promocije dva nova naslova:

Sreda 19. februar u 19 časova, „Propitivanje peska“ Mire Popović. Pored autorke o knjizi će govoriti i Vladislav Bajac, direktor i glavni urednik Geopoetike.

Petak 21. februar u 19 časova, „Naš veliki album električnih dana“ Johane Maksl. Na promociji će govoriti prevoditeljka Tijana Tropin i Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike.

Dalje

Priče o gospodinu Kojneru Bertolt Breht @Retro premijere

Godina izdanja: 2012
Cena: 737,00 din