TRAŽI

Anhel Rosenblat

Anhel Rosenblat, filolog, hispanista i esejista, rođen je 1902. godine u Poljskoj, i jevrejskoj porodici koja se iselila u Argentinu kada je imao šest godina, a umro je u Venecueli, u Karakasu 1984. Studije filologije završio je na Univerzitetu u Buenos Ajresu, kod čuvenog profesora, filologa, lingviste, književnog kritičara i jednog od osnivača stilistike, Amada Alonsa, koji će svoju profesorsku karijeru završiti na Harvardu. Alonso mu je tada poverio zadatak da pripremi prvi tom potonje Biblioteke hispanoameričke dijalektologije. Kasnije je, u periodu 1931-1933, studirao na Berlinskom univerzitetu koji zbog dolaska Hitlera na vlast napušta i potom odlazi u Madrid, gde je radio u Centru za istorijske studije, čiji je direktor bio slavni medievalista Ramon Menendes Pidal, ujedno i direktor Španske kraljevske akademije; Madrid će obojica napustiti po izbijanju Španskog građanskog rata. Godine 1946. definitivno se nastanjuje u Venecueli, gde na Nacionalnom pedagoškom institutu dobija posao profesora kastiljanskog i latinskog, a već naredne godine osniva Katedru za filologiju na Centralnom univerzitetu u Karakasu, najstarijem državnom univerzitetu u Venecueli. Od 1950. postaje šef Katedre "Andres Beljo" za filologiju na tom univerzitetu. Predmet njegovog naučnog istraživanja prevashodno je bio španski jezik u hispanskoj Americi i njegovi modaliteti u Venecueli, o čemu je napisao veliki broj važnih leksikografskih dela. U dnevnim novinama El Nasional sarađivao je pišući o jeziku i književnosti, a bio je i urednik časopisa Tijera firme. Bio je počasni profesor Univerziteta Garsilaso de la Vega u Limi; 1976. dobija Zlatnu medalju Kancelarije za iberoameričko obrazovanje u Madridu; 1977. dobija nagradu Fondacije "Nijeto Lopes" Španske kraljevske akademije, kada ga je Univerzitet u Salamanki proglasio za svog počasnog doktora nauka; istu titulu dobio je i 1982. od Univerziteta "Simon Bolivar" u Karakasu.

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
Pamukov tekst u NIN-u o virusu Corona-19 i romanu Noći kuge

Najnoviji broj (3618) magazina NIN od 30. aprila ekskluzivno donosi tekst nobelovca Orhana Pamuka na temu kuge u prošlosti i virusa Covid-19 danas. U njemu je deo posvećen Pamukovom novom romanu Noći kuge koji će Geopoetika, kao i sve njegove dosadašnje knjige, objaviti čim bude završen. NIN ovaj tekst objavljuje uz posredovanje Geopoetike posvećujući mu svoju naslovnu stranu, i u papirnom i u elektronskom obliku. Dajemo vam na uvid nekoliko rečenica iz ovog eseja. A u NIN-u pročitajte ovaj celi tekst, jedan od do sada najbolje napisanih u svetu na ovu temu.

Dalje

Amadis od Gaule Anhel Rosenblat @Retro premijere

Godina izdanja: 2014
Cena: 1430,00 din