TRAŽI

Kuća plime i oseke Kenet Vajt
Prevela s francuskog Spasa Ratković
Godina izdanja: 2008
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 204

Cena: RASPRODATO

Tvorac pojma „geopoetika", zaslužan za postojanje beogradske Geopoetike, Kenet Vajt nam se obraća svežom knjigom o intelektualnom nomadizmu, a uz korišćenje skoro lokalne topografije.

Kućom plime i oseke Vajt iscrtava novu, svoju kartografiju Bretanje u kojoj živi i čije i najskrivenije staze poznaje kao svoj džep.

On je neprikosnoveni gospodar osame u svom izabranom gnezdu - carstvu, ali je uz druga živa bića njegov ravnopravni stanovnik u potpunom skladu sa svetom prirode koja ga okružuje. Vajt nam zapravo saopštava svoja duboka intelektualna promišljanja o životu izmeštenom iz civilizacijske buke, ali i njoj nadomak. Te kreativne, duboke, originalne, ponekad duhovite, misli i jesu proizvod tog izmeštenog življenja u njegovom Atlantskom ateljeu, punog rada, materijalne askeze i duhovnog zadovoljstva.

Za razliku od njegovih uobičajenih dalekih putovanja, Vajt je ovom knjigom na, relativno, malom geografskom prostoru, ispisao neke od najširih misli i najlepših rečenica: Bretanju je pretočio u ceo svet. A taj svet u svoj dom.

Ako postoji mera za individualnost, onda se ona zove - Kenet Vajt.

Vladislav Bajac

„Genijalni intelektualni nomad."

The Scotsman

„Kenet Vajt pokreće uspavane umove i inteligenciju postavlja na retko veliku visinu."

Le Figaro littérarie, Paris

„Čini se da smo u potrazi za novim prorokom. Moglo bi se desiti da je Vajt upravo ta osoba."

The Sunday Times

Kenet Vajt, pisac, pesnik i esejista, rođen je 1936. godine u Glazgovu. Studirao je francuski, nemački i filozofiju na univerzitetima u Glazgovu, Minhenu i u Parizu, gde je i doktorirao.

Prve knjige objavio je šezdesetih u Londonu, potom se iz književnih razloga, razočaran stanjem na britanskoj literarnoj sceni, preselio u Francusku i nastavio da objavljuje u toj zemlji. Za svoja dela dobio je više prestižnih nagrada. Najznačajnije su Prix Médicis étranger, Prix Alfred de Vigny, Prix de poésie Alain Bosquet, Prix Maurice Genevoix de l’Académie française. Nagrade za životno delo primio je u Francuskoj – Grand Prix du Rayonnement de l’Academie Française i Italiji – Grinzane-Biamonti. Poslednjih godina Vajtove knjige doživljavaju novo otkrivanje u Britaniji. Od 1983. do 1996. godine Vajt je na pariskoj Sorboni držao predmet Poetike XX veka. Godine 1989. osnovao je Međunarodni institut za geopoetiku, koji uspešno objedinjuje istraživanja na području multikulturnih i transdisciplinarnih studija.

Već dugo živi na obali Bretanje.

Impozantna bibliografija Keneta Vajta uključuje eseje, putopise, poeziju, studije.

Geopoetika je do sada objavila sledeće Vajtove knjige: Nomadski duh (1994), Visoravan albatrosa (1997), Pisma iz Srbije i Crne Gore (1998) – posle njegove posete našoj zemlji, Divlji labudovi (2002), Plavi put (2004), Kuća plime i oseke (2008).

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze