TRAŽI

Umeće čitanja Ljubiša Rajić
Godina izdanja: 2009.
Format (cm): 20cm
Broj Strana: 229

Cena: RASPRODATO

Književni tekst počinje da postoji kao značenje tek u rukama čitalaca. To ne znači da on prestaje da postoji kao objektivna činjenica, sa svim onim što sadrži, od piščeve namere i onoga što je on svesno ili nesvesno uznačio u tekst kao njegov značenjski potencijal, već samo da se i tekst i značenjski potencijal aktiviraju tek činom čitanja. No svaki čitalac/čitateljka ima svoje lične osobine i svoj društveni kontekst u prostoru i vremenu, koji određuju njegovu/njenu pojedinačnu recepciju teksta, to jest način na koji će čitati i razumevati konkretni književni tekst. U tački susreta teksta i čitaoca, svaki će čitalac uneti nešto svoje u razumevanje teksta i tekst se nanovo stvara.

Kako ćemo i koliko razumeti predmetni sadržaj teksta zavisi delimice od našeg ukupnog znanja, koje obuhvata sve što znamo, bilo to malo ili mnogo, a delimice od onog rastojanja koje postoji između nas i dela u prostoru, vremenu i društvenim okolnostima. Što je rastojanje veće to je potrebno više znanja i više truda da se ono premosti. To naše ukupno znanje kombinuje se s našim celovitim životnim iskustvom, a ono, uz kolektivne elemente koje delimo s drugim članovima grupe kojoj pripadamo, sadrži i brojne pojedinačne elemente koji su individualni i koji isto tako utiču na naš odnos prema tekstu. Iz toga se rađa naše individualno, dinamičko razumevanje teksta, naš doživljaj njegove estetske vrednosti i naše osećanje njegove relevantnosti za nas kao čitaoce.

Sve to, ponekad, može biti jednako institucionalizovanom shvatanju teksta, propisanom udžbenicima i metodičkim uputstvima prosvetnih vlasti, ali iskustvo pokazuje da češće nije nego što jeste tako.

Obrazovanje

Studije nordistike na Univerzitetu u Oslu, magistratura i doktorat iz opšte lingvistike sa Univerziteta u Beogradu. Veliki broj studijskih boravaka u nordijskim zemljama.

Stručna karijera

Pomoćni bibliotekar na Institutu za nordistiku Univerziteta u Oslu proleća 1975, lektor za srpskohrvatski i stručno prevođenje na Univerzitetu u Upsali proleća 1977, od jeseni 1977. zaposlen na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sada u zvanju vanrednog profesora za skandinavistiku, čiji je i osnivač. Upravnik centra za postdiplomske studije na Filološkom fakultetu. Od oktobra 2001. do oktobra 2004. profesor po pozivu na Visokoj školi u Oslu. Predavao po pozivu na velikom broju univerziteta i visokih škola u Skandinaviji i vojnih obrazovnih institucija u skandinavskim zemljama i više godina u Centru za politiku bezbednosti u Ženevi. Više godina ispitivač na stručnom ispitu za sudske tumače u Norveškoj i Švedskoj.

Objavio veliki broj naučnih i popularnonaučnih radova iz nordistike, opšte lingvistike, sociolingvistike, istorije jezika, interkulturne komunikacije, istorije književnosti, didaktike jezika, teorije prevođenja i drugih srodnih disciplina, te sociologije, politikologije i kulturologije. Organizovao dva semestra za stručne prevodioce, jedan u Švedskoj i jedan u Beogradu. Predavao na različitim seminarima i institucijama u Skandinaviji.

Izabran marta 1999. godine za inostranog člana Akademije nauka Norveške.

Predaje poslovnu kulturu u Beogradskoj otvorenoj školi, predavao tehniku akademskog pisanja u Centru za ženske studije u Beogradu. Bio član više stručnih tela Alternativne akademske obrazovne mreže.

Jedan od osnivača i operativni rukovodilac Uniforuma, predlagač projekta modernizacije visokog školstva u Srbiji, tokom proleća 2000. godine rukovodio Otvorenim akademskim forumom. Bio član redakcija časopisa Scientia Yugoslavica, Mostovi i Prevodilac. Bio član upravnog odbora Računskog centra Univerziteta u Beogradu, Komisije za akreditaciju, saveta Univerziteta u Beogradu, Filološkog fakulteta i Učiteljskog fakulteta. Jedan od osnivača Obrazovnog foruma. Tri godine predstavnik žirija za dodelu nagrade Neven i dve godine član žirija za dodelu nagrade Politikinog zabavnika za najbolje delo književnosti za decu i omladinu.

Uređivao list Republika od oktobra 1990. do juna 1994.godine. Bio član upravnog odbora Prijatelja dece Srbije i Fonda za otvoreno društvo u Jugoslaviji i rukovodio Pododborom za publikacije i Pododborom za obrazovanje.

Objavio više stotina članaka u srpskim i skandinavskim medijima.

Prevodilačka delatnost

Veliki broj objavljenih književnih prevoda sa skandinavskih jezika i na njih, najviše sa norveškog i na norveški. Sudski tumač za danski, norveški i švedski jezik.

Odlikovanja i nagrade

Vitez Reda bele ruže (Finska), Vitez Kraljevskog reda Polarne zvezde (Švedska), Medalja Svetog Olafa (Norveška), nagrada Akademika za zasluge za Norvešku kulturu i nauku u inostranstvu, Nagrada Švedskog autorskog fonda za zasluge za švedsku književnost u inostranstvu, počasna nagrada norveške zadužbine Slobodna reč za zasluge za norvešku kulturu u inostranstvu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje