TRAŽI

Filozofija tela Mihail Epštejn
Prevela s ruskog Radmila Mečanin
Godina izdanja: 2009
Format (cm): 21 cm
Broj Strana: 285

Cena: RASPRODATO

Ova knjiga je ljubavno „zbogom", upućeno telu kao najkrhkijem i najdragocenijem sasudu čovečnosti, koje se sve više preliva u kapacitet virtuelne memorije, u univerzum znakova, brojki, programa i algoritama.

Čovek jeste razum, uronjen u stihiju dodira, zbližavanja, opipavanja, prodiranja, želja, žudnji, uživanja i - plotski se čisti od plotske nečistoće. Čovek na fonu mašina koje misle, kiborga, androida i drugih oblika veštačkog uma je, pre svega - homo haptikos i homo eroticus. Još je neizvesno kako će - i da li će - biti ostvareni projekti veštačkog uma, ali već sada je očigledno da se, u kontrastu sa njima, čovek određuje kao prirodan um, pri čemu se akcenat prenosi na pojam „prirodan", odnosno na prirodno otelovljen. Upravo ti „konzervativni" i „nostalgični" aspekti telesnosti, koji su najspecifičniji za čovekovo biće u noosferi, i jesu u žiži rada Mihaila Epštejna.

Grigorij L. Tuljčinski

Iz Predgovora

Mihail Naumovič Epštejn - književnik, filozof, kulturolog, esejist, profesor teorije kulture i ruske književnosti na univerzitetu "Emori" (Atlanta), član ruskog Pen-kluba i Akademije ruske savremene književnosti, rođen je 1950. godine u Moskvi. Diplomirao je na Filološkom fakultetu MGU (1972). Autor je sedamnaest knjiga i više od četristo članaka i eseja, preveden je na četrnaest jezika.

Tokom 1970-ih godina učestvovao je u radu sektora za teorijske probleme Instituta za svetsku književnost u Moskvi i predavao književnost na moskovskim fakultetima. Osamdesetih godina bio je osnivač i rukovodilac interdisciplinarnih udruženja humanističke inteligencije u Moskvi: "Klub esejista", "Slika i misao" i "Laboratorija savremene kulture."

Od 1990. g. živi i radi u SAD, kao profesor univerziteta Emori, gde drži kurseve: "Zapadni i ruski postmodernizam", "Semiotika i poetika", "Uvod u teoriju književnosti", "Religija i filozofija u Rusiji", "Dostojevski", "Globalna kultura i budućnost humanističkih nauka."

Objavljene knjige: Paradoksi inovacije. O književnom razvoju XIX-XX veka (Moskva, 1988); Priroda, svet, riznica vasione...Sistem pejzažnih slika u ruskoj poeziji (Moskva, 1990); Vera i lik. Religiozno nesvesno u ruskoj kulturi XX veka (Nju Džersi, 1992); Očinstvo (Nju Džersi, 1992); Novo sektaštvo (Masačusets, 1993; Moskva, 1994); Velika Sova (Njujork, 1994; Bahrah-Moskva, 2006); Na granicama kultura: rusko-američko-sovjetsko (Njujork, 1995); Bog detalja (Njujork, 1997; Moskva, 1998); Postmoderna u Rusiji: književnost i teorija (Moskva, 2000); Postmoderna u ruskoj književnosti (Moskva, 2005); Filozofija mogućnog (SPb, 2001); Projektivni filozofski rečnik: novi termini i pojmovi (CPb, 2003); Znak beline. O budućnosti humanističkih nauka (Moskva, 2004); Svi eseji (u dva toma): Iz Rusije (1970-1980), Iz Amerike (1990-2000) (Jekatarinburg, 2005); Reč i ćutanje. Metafizika ruske književnosti (Moskva, 2006); Filozofija tela (SPb, 2006); Amerosija. Izabrani eseji (Moskva, 2007); Poezija i stihija (Bahrah-Moskva, 2007)

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
Junakinja romana Vesne Goldsvorti u Gardijanovom izboru najbolje obučenih književnih likova

Albertina, glavna junakinja romana "Gospodin Ka" Vesne Goldsvorti, koji je Geopoetika objavila 2017. godine, našla se u izboru kritičarke Gardijana među deset najbolje obučenih likova u književnosti. Pored Albertine na listi se nalaze i junaci klasika svetske književnosti poput Ane Karenjine, Džejn Ejr, Gospodara prstenova i Velikog Getzbija.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje