TRAŽI

Jestiva istorija čovečanstva Tom Stendidž
Prevela s engleskog Bojana Vujin
Godina izdanja: 2010
Format (cm): 24 cm
Broj Strana: 227

Cena: RASPRODATO

Da li znate koje je najrazornije i najefektnije oružje u istoriji ratovanja? Nije ni mač, ni mitraljez, ni tenk, ni atomska bomba. Jedno drugo oružje ubilo je mnogo više ljudi i odredilo ishod brojnih sukoba - hrana ili, preciznije, kontrola izvora hrane.

Ova knjiga istoriju posmatra na jedan potpuno nov način: kao niz transformacija koje je izazvala, omogućila ili na koje je uticala hrana. Ona ne pokušava da sumira čitavu istoriju hrane ili čitavu istoriju sveta. Umesto toga ona se, koristeći genetiku, arheologiju, antropologiju, etnobotaniku i ekonomiju, fokusira isključivo na mesta gde se ukrštaju istorija hrane i istorija sveta, kako bi postavila jedno jednostavno pitanje: koje su to vrste hrane najviše doprinele oblikovanju današnjeg sveta, i kako?

Na kraju krajeva, hrana je, tokom istorije, bila i doslovno pokretač svega što je iko ikada učinio.

Tom Stendidž je autor knjige Istorija sveta u 6 pića, koju je Geopoetika objavila 2007. godine.

Tom Stendidž je urednik poslovnih vesti u Ekonomistu i autor Istorije sveta u 6 pića (bestselera Njujork tajmsa), kao i knjiga Turčin (The Turk), Dosije Neptun (The Neptune File) i Viktorijanski internet (The Victorian Internet), koju je Vol strit džernal opisao kao "kultni klasik tačka-kom". Na Viktorijanskom internetu zasnovan je dokumentarni film Kako su Viktorijanci umrežili svet (How the Victorians Wired the World). Piše o nauci i tehnologiji za brojne časopise i novine, među kojima su Vajerd, Gardijan, Dejli telegraf i Njujork tajms. Stendidž je diplomirao inženjerstvo i informatiku na Oksfordskom univerzitetu, i najnemuzikalniji je član svoje porodice. Živi u Londonu, u Engleskoj, sa suprugom, kćerkom i sinom.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens

Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.

Ro­đen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međ­unarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze