TRAŽI

Teuta Miraš Martinović
Godina izdanja: 2003
Broj Strana: 229

ISBN: 86-7666-025-5

Cena: 539,00 din

Bila je kraljica, dostojna tog zvanja, nepokorne i mitske Ilirije. Bila je i žena neponovljive lepote. Bogovi su, možda prvi put u tolikoj meri, bili izdašni, a potom su postali ljubomorni. Videvši svoje delo, uplašili su se i uzdrhtali pred njim. Razbili su kalup da se druga više ne rodi, da se lepota ne ponovi. U toj neponovljivosti bila je njena veličina i kob. Tako je uvek. I sa Teutom se stara istina ponovila. Po ko zna koji put, bogovi su joj sve dali i sve uzeli. Uvereni da će je uništiti njenim najjačim oružjem, lepotom. Prevarili su se. Ona treperi već dvadeset i tri veka nad zemljom koja je nekada bila kraljevstvo s njenim imenom. Nakon svega, a uprkos svemu, ostala je legenda o toj lepoti, koja je nadživela bogove i vreme. I ponovo se ostvarila, u ovoj knjizi.

Naslovna strana: Lik boginje Artemide u hodu, s bakljom u desnoj i kopljem u levoj ruci, prikazan na reversu ilirskog novca, čiji je primerak pronađen na Carinama u Risnu, prilikom arheoloških iskopavanja u leto 2002. godine. Kovan u risanskoj kovnici početkom drugog veka pre Hrista, u vreme kralja Balajosa, čiji je lik prikazan na aversu, a za čije je vladavine emitovano blizu pedeset različitih emisija, uglavnom u bronzi i bakru.

Miraš Martinović (1952) je objavio knjige pesama Mit o Trešnji (1974), za koju je dobio književnu nagradu "Lazar Vuŗkovi", Molitve mravu (1985), Krugovi u pijesku (1991), Zima s Mandeljštamom (1994) i Tabula smaragdina (1997). Svoje prvo prozno delo, roman Jeretik, Martinović je objavio 1983. godine. Slede romani: Poslednji Eshilov dan (1995), Vavilonski mudraci (1998), Putevi Prevalise (1999) i Otvaranje Agruvijuma (2000).

Knjiga Putevi Prevalise objavljena je 2001. godine u Italiji pod naslovom Pietre di Montenegro (Kamenje Crne Gore). Knjiga je objavljena u izdanju Mesogea, a prevodilac je Silvio Ferari.

Martinović radi kao profesionalni novinar, a živi u Herceg Novom.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje