TRAŽI

Gvidova mapa Jedno evropsko hodočašće Kenet Vajt
S francuskog preveo Aleksandar V. Stefanović
Godina izdanja: 2012
Format (cm): 20
Broj Strana: 166
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-099-0

Cena: 704,00 din

Jedan od najvećih putnika današnjice, kojem je osim životne ljubavi putovanje odavno postalo i profesija i književni kredo, geopoetičar i „kum“ beogradskoj kući Geopoetika s početka devedesetih, napisao je novu knjigu hodočašća po evropskom kontinentu. Među opisima delova „garderobe“ ove Stare dame našlo se i nešto „odevnih predmeta“ iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske. No, tu su i skandinavski predeli, poseta Trstu, Galiciji, Parizu, Veneciji... Knjiga počinje i završava se posetom njegovoj rodnoj Škotskoj (da podsetimo, Vajt decenijama živi u francuskoj Bretanji). Svoj sopstveni gost? Da, jer cela knjiga odiše čudnovatim odmakom od samoga sebe, pa i slika koje se opisuju... kao da je reč o nekom ubrzanom putovanju, prolasku kroz već viđeno, potvrđivanju već znanog. Doduše, ako je ikome svet poznat – onda bi to trebalo da je Kenetu Vajtu. Otud je svejedno na koje vreme se odnose putešestvija po Beogradu, Puli, obodu Balkana, Jadrana ili raznih severnih mora Evrope: to su pre svega susreti s ljudima i prirodom. Čitaoci Vajtovih knjiga setiće se da je ovaj  redosled u većini njegovih ranijih knjiga bio, ipak, obrnut!

Ideja za zajednički naslov ovim putopisima nalazi se u tzv. Gvidovoj mapi iz 1119. godine čiji je autor bio Gvido iz Pize, a na kojoj je oslikana kolorna, čudnovata i maštovita mapa sveta, a pre svega tri kontinenta: Evrope, Afrike i Azije. Karta se čuva u Kraljevskoj biblioteci Belgije u Briselu i ona je glavni inspirator ovom hodočašću: ono je em asketski šturo (čak i u jeziku) em ima svoje suštinsko, metajezgro u prevashodno i ovde nedosledno zastupljenom posebnom prostoru – na Mediteranu.

Kenet Vajt, pisac, pesnik i esejista, rođen je 1936. godine u Glazgovu. Studirao je francuski, nemački i filozofiju na univerzitetima u Glazgovu, Minhenu i u Parizu, gde je i doktorirao.

Prve knjige objavio je šezdesetih u Londonu, potom se iz književnih razloga, razočaran stanjem na britanskoj literarnoj sceni, preselio u Francusku i nastavio da objavljuje u toj zemlji. Za svoja dela dobio je više prestižnih nagrada. Najznačajnije su Prix Médicis étranger, Prix Alfred de Vigny, Prix de poésie Alain Bosquet, Prix Maurice Genevoix de l’Académie française. Nagrade za životno delo primio je u Francuskoj – Grand Prix du Rayonnement de l’Academie Française i Italiji – Grinzane-Biamonti. Poslednjih godina Vajtove knjige doživljavaju novo otkrivanje u Britaniji. Od 1983. do 1996. godine Vajt je na pariskoj Sorboni držao predmet Poetike XX veka. Godine 1989. osnovao je Međunarodni institut za geopoetiku, koji uspešno objedinjuje istraživanja na području multikulturnih i transdisciplinarnih studija.

Već dugo živi na obali Bretanje.

Impozantna bibliografija Keneta Vajta uključuje eseje, putopise, poeziju, studije.

Geopoetika je do sada objavila sledeće Vajtove knjige: Nomadski duh (1994), Visoravan albatrosa (1997), Pisma iz Srbije i Crne Gore (1998) – posle njegove posete našoj zemlji, Divlji labudovi (2002), Plavi put (2004), Kuća plime i oseke (2008).

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Mira Popović gošća književnog festivala u Parizu

U Parizu će se od 27. novembra do 2. decembra održati festival “Vikend na Istoku” (Un Weekend à l’Est) koji je posvećen Beogradu. Na festivalu učestvuju srpski pisci Mira Popović, nagrađena autorka Geopoetike, Svetislav Basara, Goran Petrović i Bora Ćosić.

Književni deo programa festivala organizovan je uglavnom kroz susrete i dijalog srpskih i francuskih pisaca. U čuvenoj Poljskoj knjižari na Sen Žermenu Mira Popović će razgovarati s francuskom književnicom Žulijom Dek.

Celokupan program festivala možete pogledati na linku http://weekendalest.co

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze