TRAŽI

Babetina gozba Karen Bliksen
S danskog preveo Radoš Kosović
Godina izdanja: 2013
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 99
Povez: Tvrd

ISBN: 978-86-6145-129-4

Cena: 660,00 din

Na severu Norveške, unutar polarnog kruga, leži gradić po imenu Berlevog. Omeđano ne samo visokim planinama već i strogim religijskim kanonima, ovo ribarsko mestašce "nalik dečjoj igrački od drvenih kocaka" dom je ćerki seoskog pastora - Martine i Filipe. Sestre dobročiniteljke i ostali meštani žive skromno i bogojažljivo, čuvajući se od greha, ispraznih zadovoljstava, ali s njima, možda, i uživanja u životu. Kako u romanima i filmovima to obično biva, mirno more trebalo bi da uzburka prisustvo nekoga iz drugog sveta - a stranger comes to town... 

Karen Bliksen, međutim, vešto i promišljeno zanemaruje naša očekivanja i krši pravila žanra, a akcenat stavlja na kritiku društva koje oslikava i iznosi suptilan komentar na ljudsku prirodu. Spletom nesvakidašnjih okolnosti, u gradić dolazi čuveni francuski operski pevač Ašij Papen, a nešto kasnije markantni oficir Lorens Levenjelm. Martina i Filipa su u velikom iskušenju da u uređenom svetu svoje male zajednice prepoznaju trag sumornosti i nepodnošljive krutosti. No tek će Babet, nedokučiva kuvarica iz Pariza, uspeti da oslobodi meštane tesnih stega u koje su se okovali.

Spoj romantičnog, uzdržanog stila, prikrivene ironije i izvrsnog pripovedačkog dara iznedriće neobičnu novelu koja je i dan-danas predmet polemike u književno-teorijskim krugovima. No, kojoj se god struji tumačenja priklonili, Babetina gozba je jasan dokaz zašto se njena autorka u nekoliko navrata našla u najužem izboru za Nobelovu nagradu, a ekranizacija novele osvojila Oskara za najbolji strani film. 

Karen Bliksen (17. april 1885 – 7. septembar 1962) je danska spisateljica, rođena u dobrostojećoj porodici oficira i zemljoposednika. Objavljivala je i pod više pseudonima: Isak Dinesen, Oceola, Tanja Bliksen, Piter Loles i Pjer Ondrezel. Pisala je dela na danskom, francuskom i engleskom jeziku. Osim što se bavila pisanjem, Karen Bliksen bila je i slikarka, plemkinja, vlasnica plantaže kafe u Africi, jedna od dvanaestoro osnivača nezavisne Danske akademije.

Najpoznatija dela koja je napisala su Afrička farma (1937) koja govori o njenom životu u Keniji, Babetina gozba (1952), Sedam fantastičnih priča  (1934) i Senke na travi (1960). ) Po romanu Afrička farma snimljen je čuveni film Moja Afrika, a po Babtinoj gozbi istoimeni film. Oba su dobili prestižne nagrade.

Peter Englund, sekretar Švedske Akademije, opisao je kao grešku što Karen Bliksen nije dobila Nobelovu nagradu za književnost 1930. godine. Iako je nikad nije dobila, bila je na trećem mestu iza Grejema Grina 1961. godine, kada je Nobelovu nagradu dobio Ivo Andrić. 

Ostale knjige autora

  • Moja Afrika Karen Bliksen @Retro premijere
    Cena: 1210,00 din

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens

Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.

Ro­đen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međ­unarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze