TRAŽI

Čudnoliki svet Američki hronotopi Pola Ostera Ivana Đurić Paunović
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 251
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-147-8

Cena: 880,00 din

Razlozi velike čitanosti dela Pola Ostera leže u daru pisca da oslika svet čije će spoljašnje i unutrašnje granice biti dovoljno propustljive da u sebe primi čitaoca, dovoljno zamagljene da čarolija čitanja ostane neokrnjena, i dovoljno čvrste da se ne naruši kritički odnos neophodan za njegovo razumevanje. Načinom svog pripovedanja, koji bi se mogao odrediti kao „meki“ postmodernizam, Oster naznačava važnost međusobnog uticaja između spoljašnjeg, fizičkog okruženja i unutrašnjeg stanja subjekta prilikom formiranja predstava o vremenu i prostoru koji njegovi likovi naseljavaju. Ova studija, oslonjena na slojevit i misaono podsticajan teorijski koncept hronotopa, nudi osvetljavanje mnogobrojnih tokova koji doprinose bogatstvu i sugestivnosti priče, važne i zato što je „čudnoliki svet“, iz pesme Rouz Hotorn, isti onaj koji promiče Osterovim delima, onaj u kome svi živimo, dopadalo se to nama ili ne.

„Ovom čitko i pregledno napisanom studijom Ivana Đurić Paunović, i sama vrsna prevoditeljka Osterovih dela na srpski jezik, na najbolji način predstavlja stvaralaštvo značajnog američkog pisca. Teorijski ubedljivo i čitalački strasno, autorka obezbeđuje elemente horizonta očekivanja neophodne za razumevanje večitih mena u književnim igrama Pola Ostera.“

Biljana Dojčinović

Ivana Đurić Paunović (1969) predaje na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu od 1993. godine. U žiži njenog naučnog i prevodilačkog interesovanja nalaze se savremena američka i engleska proza. Nagrađivani je prevodilac dela Džulijana Barnsa, Vladimira Nabokova, Vilijama Trevora, Klajva Barkera, Pola Ostera, Andžele Karter, Samjuela Beketa i drugih. Autorka je studije o elementima fantastike i naučne fantastike u prozi Edgara Alana Poa. Urednik je edicije Srpska proza u prevodu izdavačke kuće Geopoetika.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje