TRAŽI

Istorija braka Elizabet Abot
Preveli s engleskog Igor Cvijanović i Arijana Luburić-Cvijanović
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 24 cm
Broj Strana: 403
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-149-2

Cena: 1100,00 din

Od istopolnih zajednica do ličnih zaveta i vanbračnih zajednica, iznenađujuća raznolikost jedne tradicije

„Podtekst Istorije braka jeste veza između prošlosti i sadašnjosti, gde smo dosad bili i dokle nas je to dovelo. (...) Ljudi se raspravljaju o braku, plaču zbog njega i slave ga zato što je na mnogo međusobno isprepletanih nivoa, emotivno, logistički, socijalno i finansijski bitan. Istorija braka prati njegovu evoluciju kao institucije kroz prizmu zakona, običaja, i religije. Istražuje i činjenice o braku u kakvom su pojedinci živeli u kontekstu ljubavi i dužnosti, seksa i odanosti, podizanja dece i suživota, zajedničkih finansija i društvenog priznanja.“

Istorija braka je treći deo trilogije koju čine i Istorija celibata (Geopoetika, 2007) i Istorija ljubavnica (Geopoetika, 2006), te obimne priče o vezama između muškaraca i žena kroz vekove. Autorka  stiče u Uvodu da je za razliku od prethodne dve knjige ova treća ograničena na istorijsko iskustvo Severne Amerike. Istina je da taj toponim predstavlja okosnicu ovog dela, ali samim tim što ono govori o prošlosti i tradiciji, evropske preteče su nezaobilazni deo priče o Severnoj Americi, te brojni primeri, ne samo iz Evrope već i sa Dalekog istoka, proširuju značaj i polje delovanja ove knjige na nivo univerzalnosti. Na drugoj strani, usmerenost na Severnu Ameriku dala je prostora da se posebno obrade indijanski brakovi, te brakovi crnoputih robova, i iznedre najpotresniji delovi ove knjige.

Pred čitaocima je često iznenađujuća slika ove najjavnije, a opet najintimnije institucije – njena složena istorijska tradicija koja uključuje istopolna partnerstva, ugovorene brakove, otkupljivanja, brakove sa samim sobom i sasvim male devojčice pretvorene u neveste, a značajan deo knjige posvećen je i razvodu, tom mračnom dvojniku braka. Sama ceremonija venčanja imala je, takođe, razna lica: od ranog perioda kada se podrazumevala samo privatna izjava pristanka, do venčanja kao samodovoljne industrije, pojave otuđene od samog smisla braka. Ova knjiga obiluje ispovestima, originalnim dokumentima, pismima, ali i zanimljivim podacima koji će za mnoge biti otkriće, kao na primer da se čuvena bela venčanica pojavila tek sredinom devetnaestog veka, kada je kraljica Viktorija 1840. godine nosila raskošnu belu haljinu, učinivši je novim krikom mode.

Brak – u svim svojim ljubavnim, neljubavnim, dekadentnim i osiromašenim manifestacijama – oživljen je zaraznim entuzijazmom i znatiželjom Elizabet Abot u ovom istovremeno i potresnom i urnebesno zabavnom delu.

Velika pažnja koja je u Istoriji braka posvećena činjenici da je rodna jednakost i dalje ključno pitanje u raspravi u braku, te da je ogroman procenat brakova u kojima je prisutno zlostavljanje dece ili žena, čini od ove knjige i glas protesta društveno angažovane autorke.

„Istorija braka oslikava raznolika iskustva porodica koje su samo naizgled slične... Izazovno štivo koje će nesumnjivo uzburkati emocije.“

The Globe and Mail

„Lako čitljiv pristup braku i njegovim pratiocima – razvodu, ljubavi, seksu, rasnom pitanju, novcu, venčanjima... Elizabet Abot u fokus stavlja ekonomsku i društvenu pozadinu braka.“

Toronto Star

Elizabet Abot je profesorka istorije, sa doktoratom iz istorije devetnaestog veka, na koledžu Triniti Univerziteta u Torontu, gde je od 1991. do 2004. bila dekan za pitanja studentkinja. Preko deset godina radi kao novinarka i spisateljica i posebno je zanimaju društvena istorija i zaštita životne sredine. Potpredsednica je Istorijskog društva Riversajd. Bila je glavna i odgovorna urednica knjige Chronicle of Canada, ilustrovane istorije Kanade koja je postala bestseller, i autorka je knjiga Tropical Obsession: A Universal Tragedy in Four Acts; Haiti: The Duvaliers and Their Legacy, A History of Mistresses, A History of Celibacy i Sugar: A bittersweet History.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel

U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema.

Izvanredna knjiga o knjigama.

Više o knjizi
Viktor Jerofejev dobitnik nagrade "Milovan Vidaković"

Ovogodišnji, 13. po redu književni festival "Prosefest" biće otvoren u Novom Sadu, u utorak, 24. septembra u 18h u klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada. Tom prilikom ruskom piscu Viktoru Jerofejevu biće uručena Međunarodna književna nagrada "Milovan Vidaković".

Nakon učešća na "Prosefestu" u Novom Sadu, Viktor Jerofejev će u četvrtak, 26. septembra u 19h u Galeriji kluba RTS-a, Hilandarska 2 (ulaz iz Svetogorske), imati promociju svoje najnovije knjige na srpskom jeziku u izdanju Geopoetike Ružičasta mišica.

Dalje
Najčitanije

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Slava Portugalije Antonio Lobo Antuneš @Svet proze

Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel @Pisac o piscu