TRAŽI

Amerikanci, I tom Kolonijalno iskustvo Danijel Dž. Borstin
Prevela s engleskog Zia Gluhbegović
Godina izdanja: 2004.
Format (cm): 24 cm
Broj Strana: 400

ISBN: 86-7666-044-1

Cena: RASPRODATO

Danijel Dž. Borstin, suvereni poznavalac i autor dugog niza izvanrednih dela iz američke istorije, u ovoj knjizi strpljivo plete i povezuje rasuto tkivo prošlosti kolonijalne Amerike, uvodi čitaoce u svet ideja i razmišljanja prvih generacija kolonista, prati porođajne muke stvaranja novih institucija, složene i često protivrečne odnose sa metropolom, čije će političko tutorstvo vremenom postati opterećenje i od koga se elita nacije u stvaranju sve više udaljavala i koga se, kako je traganje za sopstvenim putem postavljeno kao životna neophodnost američkog društva, trebalo osloboditi.

Privlačenje, odbijanje i prožimanje različitih modela, uloga religijskog faktora, snaženje kolektivne samosvesti o posebnosti američkog iskustva, rađanje zametaka američke nauke i njena ograničenja u kolonijalnim okvirima, obrazovanje, knjige, štampa i stvaranje javnosti, diplomatija i ratovanje – samo su neke od oblasti kojim se Borstin bavi, uvodeći nas, elegantnom lakoćom u svet kolonijalnog doba američke istorije, izbegavajući zamke idealizacije, ostajući čvrsto na tlu proverenih činjenica. On pokazuje da je prošlost merljiva samo konkretnim ljudskim iskustvom i da uspešno bavljenje njome, traži visoko stručno znanje, istraživačko iskustvo, promišljanje i intuciiju, ali i izuzetan talenat u iznošenju rezultata. 

                                                                                                Milan Ristović

Danijel Dž. Borstin (1914-2004), istaknuti američki istoričar, radio je u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, od 1975. do 1987, kao upravnik Nacionalnog muzeja američke  istorije, Smitsonijan, a dvadeset pet godina predavao je istoriju na Univerzitetu u Čikagu. Izuzetan stvaralac i čovek ogromnog obrazovanja, bavio se istorijom, sociologijom, politikom i pravom. Njegova plodna karijera pisca trajala je preko pedeset godina i za to vreme napisao je dvadesetak knjiga koje su prevedene na isto toliko jezika i prodavane u milionskim tiražima širom sveta. Neki od naslova iz ovog bogatog opusa su: Tajanstvena nauka prava, Genij američke politike, Amerika i predstave o Evropi, Demokratija i njena nezadovoljstva, Skrivena istorija, Izgubljeni svet Tomasa Džefersona, kao i trilogija Svet otkrića, Svet traganja i Svet stvaranja, koju je Geopoetika objavila u prevodu na srpski jezik.

Njegovo najpoznatije delo je trotomno izdanje Amerikanci. Za prvi tom, Kolonijalno iskustvo, dobio je Bankroftovu nagradu, za drugi tom, Državotvorno iskustvo, Parkmanovu, a za treći tom, Demokratsko iskustvo, Pulicerovu nagradu.

Jedan je od samo nekoliko ljudi koji su za svoje delo dobili ove tri najuglednije nagrade, pored velikog broja drugih nagrada i priznanja.

Bio je poznat po sposobnosti da vešto povezuje različite žanrove i istorijske teme, ogromnu količinu istorijskih podataka i zanimljive priče, i to izuzetnim jezičkim bogatstvom koje nedostaje mnogim profesionalnim istoričarima. Često je isticao da se istorija uvek može i pisati i čitati kao lepa književnost i to je potvrdio svojim knjigama.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević

Velika akribija, poznavanje nekoliko jezika na kojima je šarolika i veoma obimna literatura pisana, ali i živa radoznalost i istraživačka strast da se naoko nevažnom i marginalnom da pravo mesto i značaj koji zaslužuju – doneli su kao plod ovu knjigu. Tako autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada i njihove nepoznate ili zaboravljene povesti...

Više o knjizi
Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati 23. oktobra, od 19h, u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke...

Dalje
Najčitanije

Ubistvo Komtura, Prvi deo Haruki Murakami @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Bitka za prošlost Zoran Milutinović @Krug

Prekasno Branka Krilović @Svet proze

Doba heroja Zoran Paunović @Prorock

Istočno-zapadna sofra Olga Zirojević @Kultura kuhinje

Prodana duša Pol Biti @Svet proze