TRAŽI

Šum vremena Džulijan Barns
Zoran Paunović
Godina izdanja: 2016
Format (cm): 21
Broj Strana: 190
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-221-5

Cena: 715,00 din

Šum vremena je roman u kome je svaka sličnost sa stvarnim likovima namerna, ali i potpuno nevažna: jer, Džulijan Barns ne piše biografiju proslavljenog ruskog kompozitora, već pre svega priču o odnosu umetnosti i vlasti, umetnosti i ideologije, umetnosti i umetnika. Umetnik je u ovom slučaju Dmitrij Šostakovič; njegov put od slave do nemilosti i natrag, do slave koja je u međuvremenu izgubila smisao, okosnica je povesti u kojoj Barns još jednom na način po mnogo čemu jedinstven u savremenoj svetskoj književnosti prepliće istoriju i imaginaciju, opšteljudsko i sasvim lično, vodeći nas neminovnom zaključku: strašnija od bolne i preduge istorije može biti jedino sudbina pojedinca u njenom kovitlacu. Onog pojedinca, na primer, koji sa spakovanim koferom iz noći u noć čeka lift, s potajnom nadom da metalna šklopocija nikad neće doći. Tom slikom počinje Šum vremena: ono što sledi je istorija. Ili nešto još veće i značajnije: izmaštana priča.

Zoran Paunović

„Remek-delo biografske fikcije… Veličanstven roman… Bogat izuzetnim, intimnim detaljima. Snažan roman o celoživotnoj borbi čovekove savesti, umetnosti i neumitnih zahteva totalitarizma.“

Observer

 „Barnsov mračni, briljantni novi roman otvara scena nalik Čehovljevim pričama… Ova elegantno komponovana fikciona meditacija pruža novi pogled na životne sudare muzičkog genija i njegove kompromise s političkim moćnicima.“

Sunday Times

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.

Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine.

Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989), Troje (1991), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000), Cepidlaka u kuhinji (2003), Sto od limunovog drveta (2004), Artur & Džordž (2005), Nije to ništa strašno (2008), Puls (2011), Ovo liči na kraj (2011), Nivoi života (2013). Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.

Živi u Londonu.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Najnovija predsajamska izdanja Geopoetike

Geopoetika je upravo objavila tri prevoda stranih autora koji nikada do sada nisu bili objavljivani u Srbiji. Mirjana Pavlović je s kineskog prevela tri novele u zbirci "Tri kralja" kineskog autora A Čenga, uz Mo Jena i Han Šaogunga, najvažnijeg pripadnika književnog pokreta traženja korena. Jovan Tatić je sa portugalskog preveo roman "Brada natopljena krvlju" za koju je Daniel Galera, jedan od najboljih brazilskih pisaca mlađe generacije, dobio nagradu države Sao Paolo za knjigu godine. Dragana Đorđević je s arapskog prevela "Priviđenja iz senke", najnoviji roman egipatske književnice Mansure Izudin, koja će biti gost ovogodišnjeg Sajma knjiga. A među četiri nova naslova nalazi se i domaći autor Geopoetike Radivoj Šajtinac. Njegova najnovija prozna knjiga "Suva igla" sedmo je delo ovog pisca u izdanju Geopoetike.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze