TRAŽI

Dobri Staljin Viktor Jerofejev
Prevod s ruskog: Draginja Ramadanski
Godina izdanja: 2005
Broj Strana: 302

Cena: RASPRODATO

Ovaj roman Viktora Jerofejeva možda je prekretnica za ono što će nam od ovog autora ubuduće stizati.

Knjiga koja ispoveda (auto)biografiju jedne porodice, sa prezimenom onoga koji ju je i napisao. I koliko god već moto romana pokušavao da roman udalji od faktografije, taj jednostavni i izvrsni moto nije tačan! No, pripišimo ga post-postmoderni.

Paralelna priča o sopstvenom ocu i ocu nacije (Staljinu) istorija je Sovjetskog Saveza, diplomatije, Istoka i Zapada. Ovde je simbolično oceubistvo jednako prirodnoj smrti Vođe. Otac je gospodin diplomata, po definiciji, ipak, poslušnik režima. Sin je opozicionar, on uništava očevu karijeru, ali i biva hrabar da ne pristavši na ponudu vlasti na izgnanstvo, paradoksalno, „izbavi“ obojicu.

Bio to dug Jerofejeva ocu ili ne, Dobri Staljin je, u svemu, izvrsna književna tvorevina, i svojevrsna studija o roditeljstvu („Mogu li se roditelji smatrati ljudima?“ pita se autor.)

I u ovom je romanu Jerofejev, možda samo manje eksplicitno, drski provokator, ali je i suptilni psihoanalitičar koji je uveliko prebegao u literaturu. Ukratko – manje razračunavanja a više nadoknađivanja. Naročito u emocijama.

V. Bajac

Ruski pisac i kritičar Viktor Vladimirovič Jerofejev, rođen 1947. godine, od svojih kreativnih početaka spada u suštinski povlašćene ruske stvaraoce, u one koji su kompetentni da porede pariske kestenove s ruskim brezama. Detinjstvo u Francuskoj, uz oca diplomatu, u miljeu ondašnje elitističke društvene nomenklature, svakako je moglo uticati na profilisanje njegovog opusa. Ali je u tom smislu, bez sumnje, bila presudnija razobručena i nepokorna priroda njegovog dara i kontakt s najvećim vrednostima rodne ruske kulture.

Pristupom dalekim od svakog akademizma, 1975. godine brani doktorsku disertaciju Dostojevski i francuski egzistencijalizam (objavljenu 1991. u Americi). Urednik je i učesnik čuvenog samizdatskog almanaha Metropolis (1979). Njegov izlazak iz „književnog podzemlja“ obeležen je publikovanjem pripovetke „Papagajčić“ u časopisu Aganjok 1988. godine. Pravu popularnost stiče nakon umetničkih proza Anino telo, Kraj ruske avangarde (1989), Život sa idiotom (1991), romana Ruska lepotica (1996) kao i zbirke eseja U lavirintu prokletih pitanja (1996).

Autor je dve prozne antologije: Ruski cvetovi zla (ispravljeno izdanje, 1999) i Vreme setveno, vreme žetveno (2001).

Pomenimo i kapitalno delo Izabrano, ili Džepna apokalipsa (1993), romane Strašni sud (1994) Pet reka života (1998), Enciklopedija ruske duše (1999), Dobri Staljin (2004), kao i zbirke pripovedaka Muškarci (1997) i Bog X: priče o ljubavi (2001).

Geopoetika je do sada objavila prevode Enciklopedije ruske duše, Pet reka života i Dobri Staljin.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Događaji Geopoetike na 64. Sajmu knjiga

Egipatska autorka Mansura Izudin, članica zvanične delegacije Egipta biće gošća Geopoetike i Sajma knjiga. Promocija njene knjige Priviđenja iz senke održaće se u ponedeljak 21.10. od 18 do18:50 časova na Platou "Beogradski sajam" hala 1a.

U subotu, 26.10. od 15 do15:50 u sali "Borislav Pekić" hala 1a, održaće se razgovor o knjizi Kairo u 1000 godina (novo izdanje, Geopoetika 2019), egipatskog autora Gamala Gitanija.

Seminar "Egipatska literatura prevedena na srpski jezik"održaće se u sali „Borislav Pekić“ hala1a u utorak 22.10. od 15 časova.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze