TRAŽI

Pape Satan Aleppe Hronike fluidnog društva Umberto Eko
S italijanskog preveli Aleksandar Levi, Mirela Radosavljević, Elizabet Vasiljević
Godina izdanja: 2016
Format (cm): 22
Broj Strana: 400
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-244-4

Cena: 1.375,00 din

Podnaslov ove knjige govori o njoj više i od naslova: Hronike fluidnog društva. Reč je o izboru od oko dve stotine tekstova koje je je Eko jednom nedeljno objavljivao u magazinu Espreso između 2000. i 2015. godine. Tu je Eko, u svojoj rubrici „La bustina di Minerva“ (što je aluzija na ograničeni prostor za beleške na unutrašnjoj strani poklopca popularne marke šibica „minerva“, koje je uvek imao pri ruci), pratio aktuelne događaje ili ih uzimao samo za povod svojim digresijama, duhovitim anegdotama, oštrim ocenama ili igri rečima. Činio je to ponekad i kroz razoružavajuću ironiju i lakonski humor.

Upravo su ovi kratki eseji dokaz Ekovog ogromnog znanja i širokih interesovanja, blistavog uma koji se u svom intelektualnom celoživotnom angažmanu iz profesorske struke prelivao u književnost, u borbu za slobodu izražavanja, ali i za bolju budućnost. Umberto Eko je bio uzor intelektualnog aktivizma. Dijapazon oblasti u ovoj knjizi vrlo je širok: od političkih maski, preko opsesivnih medijiskih tema do religije, filozofije i književnosti. Frapantan je obim tema: od mobilnih telefona, kontrole posedovanja oružja i ljudske gluposti, preko Fejsbuka, islamskog fundamentalizma, smrti i vaspitanja do knjiga i izbegličke krize.

Kao i podnaslov, tako tek i naslov Pape Satàn Aleppe (preuzet prvi stih iz sedmog pevanja Pakla Danteove Božanstvene komedije iz 14. veka) govori o haosu današnjeg sveta: vekovima niko nije zasigurno utvrdio značenje ovog stiha stvorenog iz latinskog i starogrčkog. Upravo zbog mnogih a nesigurnih značenja, Eko ga je ovde upotrebio.

Ekov intelektualni i kulturni angažman nastavlja  se ovom knjigom i post mortem. Naime, Eko je sa još nekoliko italijanskih pisaca (Sandro Veronezi i dr.), a uz podršku i nekih stranih (Hanif Kurejši, Majkl Kaningam i dr.), osnovao izdavačku kuću La nave di Teseo u znak protivljenja spajanju dva najveća italijanska izdavača (Mondadori – vlasništvo Berluskonijeve porodice, i RCS Libri/Rizzoli) čijim se monopolom „zapretilo višeglasju i slobodi govora“. Eko je kumovao imenu kuće. Lično je u nju uložio dva miliona evra. Po planu, ova knjiga je objavljena kao prva 16. februara 2016, ali nedelju dana posle Ekove smrti. Prvoga dana prodata je u 75.000 primeraka. Izdavačka kuća je krupnim koracima nastavila njegovu misiju.

V. Bajac

Umberto Eko (1932–2016), bio je filozof, estetičar, semiolog, teoretičar književnosti, pisac, esejista i istoričar srednjegveka. Njegovi radovi objavljivani šezdesetih godina dvadesetog veka, a posebno iz oblasti srednjovekovne estetike, uveli su ga međunaj značajnije predstavnike avangarde u italijanskoj kulturi. Osnovao je dva književna magazina i kao redovan profesor predavao semiotiku na nekoliko prestižnih italijanskih i američkih univerziteta. Svoj debi kao pisac imao je romanom Ime ruže (1980), za kojim slede Fukoovo klatno (1988), Ostrvo dana pređašnjeg (1994, Geopoetika 1995), Baudolino (2000), Tajanstveni plamen kraljice Loane (2004), Praško groblje (2010) i Nulti broj (2015).

Među brojnim delima izdvajaju se eseji i studije: Otvoreno delo (1962), Mali dnevnik (1963), Traktat o opštoj semiotici (1975), Lector in fabula (1979), Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka (1987), Granice tumačenja (1990), Šest šetnji po narativnoj šumi (1994), Od drveta do lavirinta (2007) i zajedno sa Žan-Klod Karijerom Ovo nije kraj knjige (2009), Istorija mitskih zemalja (2013). Autorje i dve monografije Istorija lepote (2004) i Istorija ružnoće (2007).

Objavio je knjigu tekstova La bustina di Minerva (1999), nazvanu po rubrici koju je pisao u nedeljniku Espreso. Knjiga Pape Satàn Aleppe (2016) njen je nastavak.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens

Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.

Ro­đen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međ­unarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze