TRAŽI

Sva jutra sveta Paskal Kinjar
Preveo: Jovan Popov
Godina izdanja: 2005
Format (cm): 20
Broj Strana: 94
Povez: Meki

ISBN: 86-7666-059-X

Cena: 330,00 din

Paskal Kinjar piše o ličnostima koje su zaista postojale, ali i te ličnosti i „istorijska zbivanja samo su stvarnosna pozadina na kojoj se gradi jedna neobična intimna povest, izmaštani isečak iz biografije čoveka koji je za sobom ostavio trag dovoljno dubok da bi ga potomstvo upamtilo, ali nedovoljno jasan da bi se o njemu sačinio celovit životopis“. Zato ga Kinjar dopisuje.

„Sva jutra sveta mogu se čitati kao jedan od onih tekstova koji govore o odnosu učitelja i učenika, njihovoj bliskosti i nerazumevanju, divljenju i surevnjivosti. Ali, roman ima i svoje drugo tematsko središte, a to je ljubav, telesna i duhovna, poetska i spiritualna, s ove i s one strane postojanja. Najzad, to je i priča o umetnosti, pravoj i prividnoj, introvertnoj i ekstrovertnoj.“

Jovan Popov, Neoklasicistička povest

Paskal Kinjar (1948), rođen je u porodici francuskih lingvista u Vernej sir Avru. Pošto je završio studije filozofije, radio je u izdavačkoj kući Galimar (koja izdaje i njegova dela). Znalac je klasičnih jezika, filozofije, opere, pozorišta. Zajedno sa Fransoa Miteranom osnovao je Festival opere i baroknog pozorišta u Versaju, gde je bio direktor od 1990. do 1994. godine. Bio je i predavač na Univerzitetu Vensan i na Praktičnoj školi visokih studija društvenih nauka. Prevodio je dela sa latinskog (Tita Albucija, Porcija Latrona), kineskog (Gungsun Longa) i grčkog jezika (Likofrona).

Godine 1994. napustio je sve poslove i posvetio se isključivo pisanju.

Od 1969. godine do danas objavio je preko četrdeset knjiga – romane, eseje, poeziju, no, veći broj knjiga žanrovski je teško odrediti i najpre bi se mogle svrstati u neku vrstu meditativne proze. Većinu njegovih dela književna kritika je visoko ocenila.

Sva jutra sveta (Geopoetika, 2005) jedan je odnjegovih proslavljenih romana pored romana Terasa u Rimu i Tajni život. Po ovom romanu 1991. godine u režiji Alena Kornoa snimljen je i film za koji je sam Kinjar napisao scenario, a glavna uloga pripala je Žeraru Depardjeu. Za film Čista formalnost / Una pura formalita 1994. godine, Kinjar je pisao dijaloge, a film je snimljen u režiji Romana Polanskog, takođe sa Žerarom Depardjeom u glavnoj ulozi. Godine 1995. po romanu Novi svet snimljen je istoimeni film sa glumcem Džejmsom Gandolfinijem, opet u režiji Alena Kornoa, a 1999. godine na veliko platno je preneta Vila Amalija sa Izabel Iper, koju je režirao Benoa Žako.

Kinjar je dobitnik Nagrade Francuske akademije (za roman Terasa u Rimu) 2000. godine, kao i Gonkurove nagrade (za esej Lutajuće senke, prvi tom Poslednjeg kraljevstva) 2002. godine.

 

 

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje