TRAŽI

Doba heroja Zoran Paunović
Godina izdanja: 2018
Format (cm): 22
Broj Strana: 184
Povez: Meki

ISBN: 978-86-6145-287-1

Cena: 792,00 din

Knjiga eseja o suštinskoj vezi rokenrola i književnosti nastala je iz mnogo skromnijih razloga no što su joj realni dometi. (Možda zato što je njen autor takav: radije bi da ne najavljuje već da doprinosi.) Naime, svaki od tekstova ima svoj konkretan povod; neku godišnjicu, gostovanje autora, objavljivanje knjige ili albuma/CD-a, koncert. Svi oni u zbiru govore o toj produženoj ruci muzike – stihu koji i da hoće nije samo ukras tonu, ili ravnopravni deo tog jedinstva – već samostalna vrednost koja nadilazi muziku i odlazi u trajanje. Paunović upravo piše o vrednostima koje su stečene u prošlosti, a nisu tzv. bolja prošlost. On ih besprekorno i duboko analizira, trezvenom i odmaknutom umnošću i zacementiranom osećajnošću. 

Otud ovde veze Blejka i Morisona, ali i Džarmuša; Nobela, Remboa, Ničea, Džojsa sa Dilanom (zato tri teksta o Zimermanu); Lorke, Selindžera, (opet) Džojsa sa Koenom (otud i o ovom zen mudracu po imenu Tihi – tri eseja). Ove počasne građane Herojske Republike prati ešalon važnih: Lu Rid, Bitlsi, Stonsi, Hendriks, Pink Flojd, Bouvi, Baez… Tu su i domaći dobrovoljci: Štulić, Rundek, Kanjevac…Paunović čini čudesnu stvar: on stilom spaja javno sa intimnim, znalačkim bravurama popularno sa književnoteorijskim, duboku prošlost sa tvrdom sadašnjicom. Evo kako to izgleda: "Pravi pesnici rađaju se matori, i umorni od života; neki od njih, međutim, imaju dovoljno sreće i strpljenja da na kraju dočekaju mladost." Rečenica se tiče Lenarda Koena, a mogla bi se, zar ne, ticati bilo kog vrhunskog pesnika sa ložom u istoriji književnosti. Tako Paunović piše ove eseje: kao da ste ih već negde čitali i kada niste. Jer pristali ste na istovremeni unutrašnji i spoljašnji monolog, na šarm znanja, na zavođenje lepotom muzike i književnosti.

Vladislav Bajac

Zoran Paunović, rođen 1962. godine u Boru, diplomirao 1985. godine na Katedri za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, magistrirao 1989, na istoj katedri, doktorirao 1995. u Novom Sadu. U zvanju redovnog profesora, predaje englesku književnost 19. i 20. veka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je dve knjige eseja (Gutači blede vatre, Prosveta, 1997; Istorija, fikcija, mit, Geopoetika, 2006; Prozor u dvorište, Geopoetika, 2017) i više od stotinu stručnih i naučnih radova iz oblasti angloameričke književnosti. U svom naučnom radu okrenut je prevashodno savremenoj engleskoj i američkoj književnosti. Bavi se i književnim prevođenjem: pored ostalih, prevodio je i romane Džejmsa Džojsa, Džozefa Konrada, Vladimira Nabokova, Džulijana Barnsa i Dona DeLila.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Mazohistkinja Katja Perat

"Ono što je došlo s Frojdovim nipodaštavanjem moje ljubavi prema Jakobu bilo je bolno gotovo kao njegova smrt jer mi je potvrdilo da je sve što sam osećala prema njemu neosnovano i da nema nikakvu materijalnu podlogu. Da sam tog ranjivog i nesnađenog čoveka, s kojim sam saosećala i na svoj način ga kovala u zvezde, izmislila sama."

Više o knjizi
Zvonka Gazivoda, jedina spisateljica u užem krugu za NIN-ovu nagradu

Zvonka Gazivoda sa svojim prvim romanom "Hostel Kalifornija" (Geopoetika, 2020) našla se kao jedina spisateljica u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Pored Zvonke, u užem izboru se nalazi još 16 romana među kojima je i knjiga Borisa Miljkovića "Jugosloveni" (Geopoetika, 2020).

Intervju sa Zvonkom možete pročitati na: https://noizz.rs/kultura/intervju-sa-zvonkom-gazivodom-nominovanom-za-ninovu-nagradu/4ebz5yf

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Čovek u crvenom kaputu Džulijan Barns @Krug

Emocionalna inteligencija Danijel Goleman @Krug

Poodmaklo Nina Like @Svet proze

Jugosloveni Boris Miljković @Svet proze

Bajkovita čudovišta Alberto Mangel @Krug

Godina majmuna Peti Smit @Notni spisi