TRAŽI

Sećanja Moj život uz Če Gevaru Aleida Marć
Prevela sa španskog Aleksandra Mančić
Godina izdanja: 2007.
Broj Strana: 2006
Povez: Meki

ISBN: 978-86-7666-130-5

Cena: 660,00 din

Aleida Marć – obična kubanska devojka, jedna od mnogih skromnog porekla, njeno detinjstvo, Batistin državni udar 1952, napad na kasarnu Monkada u Santjagu, obrazovanje narastajuće revolucionarne svesti... a onda, na kraju (koji je u suštini bio veliki „početak“), čarobni ljubavni susret s Ernestom Če Gevarom. Od tog trenutka, Aleidin se život stapa s neobičnom Čeovom ljudskom i političkom avanturom. Odlučna, nepomeriva u svojoj veštini pomirenja porodičnih obaveza (ona i Če postaju roditelji četvoro dece) i političkog angažovanja, Aleida će od venčanja 1959. uvek biti uz muža u pravom avanturističkom zapletu prepunom borbe, političkih aktivnosti, tajnih putovanja. Lišeno ratničke prenaglašenosti koja često odlikuje memoare revolucionarnih vođa, autobiografsko pripovedanje ove odlučne i istovremeno nežne žene, u kojoj se na volšeban način objedinjuju ljubav i borba, pre svega je svedočanstvo o jednom životu. O životu izloženom opasnostima, proživljenom s izuzetnom hrabrošću, čak i posle tragičnog Čeovog kraja, 1967. Napisana četrdeset godina kasnije, 2007, ova trezvena i autentična knjiga omogućuje nam da prodremo u intimu jednog suštinski pobunjenog srca i da upoznamo detalje privatnog i javnog El Komandanteovog života, kao i života Fidela Kastra.

Ovo je priča, još uvek veoma živa, o jednom mitu i o apsolutnoj ljubavi.

Knjiga donosi i, po prvi put ovde objavljene, privatne fotografije Aleide Marć, kao i neke snimke, takođe do sada neobjavljene, koje je napravio sam Če Gevara.

Srpsko izdanje, prevedeno iz rukopisa Aleide Marć, objavljeno je pre španskog originala.

Dr Aleida Gevara je ćerka legendarnog latinoameričkog revolucionara Ernesta Če Gevare. Aleida ili Aljuša, kako joj je otac tepao dok je bila mala, nastavlja porodičnu tradiciju u svakom pogledu. Studirala je, kao i njen otac, medicinu, a pored svoje profesije bavi se i mobilizacijom masa protiv kršenja ljudskih prava na svim kontinentima.

Dr Aleida Gevara je lekar pedijatar i jedan od najupornijih svetskih boraca za prava čoveka. Rođena je 17. novembra 1960. godine u Havani kao prvo od četvoro dece iz drugog legalnog braka Če Gevare i Kubanke Aleide Marć de la Tore.

Kao i njen otac, ona je doktor medicine, specijalista alergologije, radi kao pedijatar u Dečjoj bolnici Vilijan Soler u Havani. Radila je kao lekar i u Angoli, Ekvadoru i Nikaragvi.

Aleida Gevara zajedno sa majkom Aleidom Marć de la Tore (autorkom knjige Sećanja, Moj život uz Če Gevaru) vodi Centar za izučavanje života i dela Če Gevare.

Aktivna je u anti-ratnim i anti-globalističkim pokretima.

Učestvovala je kao sagovornik na temu brige o svetskom zdravlju u filmu Majkla Mura Sicko.

Autor je knjige: Čavez: Venecuela i nova Latinska Amerika (Razgovori sa Hugom Čavezom).

Putuje po svetu.

Održala je 2000. godine predavanje u Melburnu, Australija: Če i vetrovi promena u Latinskoj Americi (pred dve hiljade ljudi).

Jedno od Aleidinih poslednjih putovanja je zvanična poseta Iranu u septembru 2007. godine gde su se ona i brat Kamilo sastali sa Ministrom kulture Irana.

Dr Aleida Gevara je priznala novinarima da nosi teško breme očeve popularnosti. Ne krije da zapravo sledi testament koji je Če Gevara ostavio svojoj deci i omladini sveta u poslednjem pismu. Kao da je predosećao da će da umre, poručio im je da postanu dobri revolucionari i da mnogo uče kako bi mogli da "vladaju tehnikom i dominiraju prirodom".

- Revolucija je najvažnija stvar i svako od nas pojedinačno bez nje ne predstavlja ništa. Najveća odlika revolucionara je da u svakoj prilici prepozna nepravdu koja se čini bilo kome na ovom svetu – poručio nam je otac u tom pismu koje je za nas istinski testament, kaže Aleida Gevara i naglašava da su to poruke za mlade u celom svetu da se ne smeju zadovoljiti onim što im život nudi.

Aleida precizira da se ona bori protiv onih koji poseduju moć, a ta moć ih je zaslepila, bilo da je reč o političkoj, ekonomskoj ili drugoj vrsti moći. Ona smatra da svet ne može da dozvoli sebi da živi u strahu od moćnika. Život je borba, kaže Čeova kćerka i napominje da su težnje i sudbina dve različite stvari. Čovek koji ima težnje sam sebi kroji sudbinu i otuda je borba za određene težnje smisao života. O tome se, kaže Aleida, i govori u tom pismu koje su ona i njen brat Kamilo Gevara prihvatili kao očev testament.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel

U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema.

Izvanredna knjiga o knjigama.

Više o knjizi
Viktor Jerofejev dobitnik nagrade "Milovan Vidaković"

Ovogodišnji, 13. po redu književni festival "Prosefest" biće otvoren u Novom Sadu, u utorak, 24. septembra u 18h u klubu "Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada. Tom prilikom ruskom piscu Viktoru Jerofejevu biće uručena Međunarodna književna nagrada "Milovan Vidaković".

Nakon učešća na "Prosefestu" u Novom Sadu, Viktor Jerofejev će u četvrtak, 26. septembra u 19h u Galeriji kluba RTS-a, Hilandarska 2 (ulaz iz Svetogorske), imati promociju svoje najnovije knjige na srpskom jeziku u izdanju Geopoetike Ružičasta mišica.

Dalje
Najčitanije

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Evolucija svega Met Ridli @Slobodni svet

Slava Portugalije Antonio Lobo Antuneš @Svet proze

Pakujem svoju biblioteku Alberto Mangel @Pisac o piscu