TRAŽI

Svet stvaranja Istorija junaka mašte Danijel Dž. Borstin
Preveli s engleskog Ivana Velimirac, Vladimir Ignjatović, Zorica Đergović- Joksimović, Mirjana Ognjanović, Vanja Savić i Siniša Mitrović
Godina izdanja: 2002
Format (cm): 21 cm
Broj Strana: 815
Povez: Meki

ISBN: 86-7666-030-1

Cena: RASPRODATO

Drugi tom čuvene trilogije istaknutog američkog istoričara. Prvi tom Svet otkrića Geopoetika je objavila 2001. godine.

U pripovesti punoj biografskih detalja vidimo Dantea, Čosera, Rablea, Servantesa, Šekspira i druge velike stvaraoce predstavljene u kontekstu vlastitog doba. Bokaču je kuga ponudila izazov da ispriča stotinu priča koje do danas nisu zaboravljene. Bruneleski je stvorio elegantnu kupolu katedrale u Firenci da bi spasao svoj grad od sramote koju bi mu doneo nezavršeni spomenik. Mikelanđelov angažman u Sikstinskoj kapeli ishod je namere njegovih takmaca da jednog neiskusnog umetnika diskredituju dajući mu nemoguć zadatak.

Velike stvaraoce nije obeshrabrivala prepreka - slepilo Miltona, oštećeni vid Preskota, Parkmana, Džojsa, gluvoća Betovena, astma Prusta, dosada života bankarskog činovnika Eliota, ograničenost društvene uloge žene Virdžiniju Vulf. Ova poznata imena postaju živi junaci imaginacije u Borstinovoj priči o njihovom naporu da svet stvore iznova: u Rableovim apsurdima, iluzijama Don Kihota, Gibonovoj viziji propasti imperije, Balzakovim pričama o ljubavi i novcu, Dikensovim o borbi i pobedi. Vidimo kako slikarstvo na zapadu iz zanatske tradicije prelazi u Đotove intuicije, Leonardove vizije protkane naukom, Moneove lične trenutke i Pikasove okrutne vizije. Muzika, nekada oblast gregorijanskih korala, postaje Hajdnov sekularni svet koji treba da se dopadne vladaocu, a onda postaje predstava namenjena javnosti kod Mocarta i Betovena i opera koja oblikuje nacionalnu svest kod Verdija i Vagnera.

Svet stvaranja je epska istorija o neumornom ljudskom duhu.

Danijel Dž. Borstin (1914-2004), istaknuti američki istoričar, radio je u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, od 1975. do 1987, kao upravnik Nacionalnog muzeja američke  istorije, Smitsonijan, a dvadeset pet godina predavao je istoriju na Univerzitetu u Čikagu. Izuzetan stvaralac i čovek ogromnog obrazovanja, bavio se istorijom, sociologijom, politikom i pravom. Njegova plodna karijera pisca trajala je preko pedeset godina i za to vreme napisao je dvadesetak knjiga koje su prevedene na isto toliko jezika i prodavane u milionskim tiražima širom sveta. Neki od naslova iz ovog bogatog opusa su: Tajanstvena nauka prava, Genij američke politike, Amerika i predstave o Evropi, Demokratija i njena nezadovoljstva, Skrivena istorija, Izgubljeni svet Tomasa Džefersona, kao i trilogija Svet otkrića, Svet traganja i Svet stvaranja, koju je Geopoetika objavila u prevodu na srpski jezik.

Njegovo najpoznatije delo je trotomno izdanje Amerikanci. Za prvi tom, Kolonijalno iskustvo, dobio je Bankroftovu nagradu, za drugi tom, Državotvorno iskustvo, Parkmanovu, a za treći tom, Demokratsko iskustvo, Pulicerovu nagradu.

Jedan je od samo nekoliko ljudi koji su za svoje delo dobili ove tri najuglednije nagrade, pored velikog broja drugih nagrada i priznanja.

Bio je poznat po sposobnosti da vešto povezuje različite žanrove i istorijske teme, ogromnu količinu istorijskih podataka i zanimljive priče, i to izuzetnim jezičkim bogatstvom koje nedostaje mnogim profesionalnim istoričarima. Često je isticao da se istorija uvek može i pisati i čitati kao lepa književnost i to je potvrdio svojim knjigama.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Baš kako treba Justejn Gorder

"Brižljivo odmereno. Justejn Gorder nam obećava ʻMalu priču o skoro svemuʹ i to obećanje održava i u lepom i u bolnom. Priča je poetična. Jednostavan jezik upotrebljen je na snažan i divan način. Putovanje se proteže od najvećih morskih dubina do prostranstava kosmosa, a kad se završi, čitalac poželi da pošalje poruku voljenoj osobi i podseti je koliko mu znači. Deluje ambiciozno pisati ʻo skoro svemuʹ  na stotinu strana, ali Gorder na virtuozan način čini da je tih stotinu strana baš koliko treba." - Andrea Kurc, Universitas 

Više o knjizi
Murakami i Pamuk medju najčitanijim stranim autorima u BGB

Na svečanosti povodom 88. rodjendana Biblioteke grada Beograda uručene su i nagrade za najčitanije knjige stranih autora u 2018. godini. Treće mesto zauzeo je roman "O čemu govorim kada govorim o trčanju" Harukija Murakamija, objavljen u našoj kući 2017. godine.

Na listi od ukupno 10 naslova, nalaze se i knjige “Čudan osećaj u meni” i “Žena crvene kose” turskog nobelovca Orhana Pamuka, koji je za ova dva romana od strane Biblioteke grada Beograda već nagradjivan. Roman "Čudan osećaj u meni" bio je najčitanija knjiga stranog autora u 2016. godini, dok je "Žena crvene odnela isto priznanje 2017. godine.

Dalje
Najčitanije

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ubistvo Komtura, Drugi deo Haruki Murakami @Svet proze

Jedina priča Džulijan Barns @Svet proze

4321 Pol Oster @Svet proze

Razgovori s prijateljima Sali Runi @Svet proze

Nespokojni Lin Ulman @Svet proze

Voz M Peti Smit @Notni spisi