TRAŽI

Tama i tišina Aleksandar Genis
Prevela s ruskog Draginja Ramadanski
Godina izdanja: 2000
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 148, mek povez

ISBN: 86-83053-43-1

Cena: RASPRODATO

Treću knjigu Aleksandra Genisa koju objavljuje Geopoetika čine tekstovi Tama i tišina, Karta za Kinu, Prevođenje sa kineskog, Razgovor s Budom, Modro ogledalo sveta i Vabi-Sabi, Raskoš oskudne estetike. Ovi tekstovi se prvi put objavljuju zajedno. Za Aleksandra Genisa je umetnost oduzimanja stvaralački postupak kojim se, odbacivanjem nepotrebnog, napadnog, deskriptivnog, približava suštini. Lepota je za njega-sledeći postulate zen učenja- u jednostavnom, svedenom na unutrašnje povećavanje specifične težine svake pojedinosti. Sva snaga ovog postupka vidljiva je u principima dalekoistočne umetnosti. Tako Genis, kao najbolji primer ovakvog postupka, nudi zen vrt, koji je za njega umetnost zgušnjavanja realnosti koje se postiže samoograničavanjem. U njemu su, bez obzira na prividnu oskudnost, zadržana sva najuopštenija svojstva prirode.

Aleksandar Genis je rođen 1953. godine u Rjazanju (Rusija); rano detinjstvo proveo je u Kijevu, a najveći deo mladosti u Rigi, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu Letonskog univerziteta. Od 1977. godine živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Radio je na poslovima uređivanja publikacija na ruskom jeziku, bavio se književnom kritikom, i bio kolumnista u programima iz kulture na radiju. Autor je i voditelj televizijskog serijala Genis. Pisma iz Amerike (ruski TV kanal Kultura). Od 2004. godine vodi stalnu rubriku u Novoj gazeti, ima svoju kolumnu u časopisu Eskvajer, uređuje blog na sajtu Snob. Jedan je od urednika časopisa Strana književnost. Bio je član žirija Bukerove nagrade (1993) kao i žirija nagrade Liberti. Član je Akademije Ruske filologije. Dobitnik je prestižne nagrade peterburškog književnog časopisa Zvezda (1997) i dr.

Poznat i uticajan autor postao je po knjigama napisanim u koautorstvu sa Petrom Vajlom, Savremena ruska proza (1978), Maternji jezik (1989), Ruska kuhinja u izgnanstvu, (1987), Šezdesete. Svet sovjetskog čoveka (1998) i dr., koje su obavezno štivo u ruskim gimnazijama.

Od 1990. godine piše samostalno. Među ostalim objavio je knjige eseja Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995) (Američka azbuka/Crveni hleb Geopoetika 1999) Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg, (1996, Geopoetika 2002) Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998, Geopoetika 2000), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999, Geopoetika 2000) Ivan Petrović je umro (1999), Pejzaži (2002), Koloplet (2002), Vesti iz Edena (Geopoetika 2003), Sladak život (2004), knjigu kulinarskih putovanja Stočiću, postavi se (Geopoetika 2004), knjigu Zen fudbala i druge priče; Šest prstiju (2008), Lični slučaj (2009), Omoti bombona (2010), Kosmopolita (Geopoetika 2012), Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjigu (2013, Geopoetika 2015).

Autor je teksta dokumentarnog filma o ukrajinskoj revoluciji ("Narandžasta zima", režija A. Zagdanski).

Njegove knjige prevedene su sa ruskog na engleski, japanski, nemački, francuski, italijanski, srpski, mađarski, letonski i druge jezike.

Ostale knjige autora

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Nebulozni poslovi Dejvid Grejber

Oslanjajući se na argumente političkih mislilaca, filozofa i naučnika, Grejber objašnjava društvene i ekonomske posledice ovih poslova i predlaže kako da drugačije postavimo vrednosti, tako da više cenimo rad koji podrazumeva kreativnost i brigu o drugima.

"Smešno je, mada i poražavajuće, koliko pogrešno shvatamo rad i koliko vremena na njega trošimo." 

Više o knjizi
Uskoro nova knjiga Džulijana Barnsa u prevodu Zorana Paunovića

Uskoro će se u izdanju Geopoetike pojaviti nova knjiga Džulijana Barnsa Čovek u crvenom kaputu (preveo Zoran Paunović), potpuno drugačija od svih koje je Barns do sada napisao. Ovo je romansirana biografija francuskog lekara, estete i bonvivana Samuela Pozija, a zapravo sveži portret doba zvanog bel epok. U ovoj živopisnoj tapiseriji likova (Henri Džejms, Sara Bernar, Oskar Vajld, Gonkur …), mestâ i vremenâ, ne vidimo samo epohu glamura i užitka već, iznenađujuće, i doba nasilja, predrasuda i uskogrudosti – uz mnogo više paralela s našim dobom no što bismo mogli da zamislimo.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Emocionalna inteligencija Danijel Goleman @Krug

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Muškarci poput mene Per Petešun @Svet proze

Nebulozni poslovi Dejvid Grejber @Slobodni svet