TRAŽI

Vrtoglavica Slobodan Šijan
Godina izdanja: 1998.
Broj Strana: 80, mek povez

Cena: RASPRODATO

Vrtoglavica je prvo prozno-poetsko ostvarenje filmskog reditelja i slikara Slobodana Šijana. Ova prozna priča sa elementima romanesknog, a prelomljena u stihove, bazira se na Vrtoglavici Alfreda Hičkoka; ona je autorova scenična potraga za sopstvenim filmskim emotivnim počecima i realistično-fantastičkim nastavcima reči i slike ovog kultnog filma. Stigavši dalje od toga, Šijan je kroz svoju poetsku prozu prožeo film i realnost pokazujući kompozicionu umešnost i književnu osobenost. Kao i sam život, i ova knjiga luta toponimima sveta (u ovom slučaju na relaciji Beograd-San Francisko) tražeci zajedničke imenitelje umetničkog i geopoetskog iskazivanja duše. Pred nama je jedan prozni film.

Slobodan Šijan, slikar, filmski reditelj, scenarista i filmski kritičar. Rođen 1946. godine u Beogradu gde je završio slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti i filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. U periodu od 1965-80, aktivno se bavi likovnom umetnošću. U početku, blizak je grupi Medijala, da bi kasnije svojim radom nastupao u okviru Nove umetničke prakse 70-tih. Kao reditelj, bavio se eksperimentalnim filmom, radio je televizijske emisije i filmove, da bi se početkom 80-tih uključio i u profesionalnu kinematografiju. Objavio je tekstove o filmu u domaćim i stranim filmskim časopisima, a priredio je i nekoliko knjiga i publikacija o domaćim i stranim filmskim rediteljima. Tokom 1990-91 bio je direktor Jugoslovenske kinoteke u Beogradu. Godine 1996, u anketi Akademije za filmsku umetnost i nauku, organizovanoj povodom 100-godišnjice filma kod nas, njegov film Ko to tamo peva (1980) proglašen je za najbolji jugoslovenski film snimljen tokom poslednjih 50 godina. Profesor je filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti i na Akademiji umetnosti "Braća Karić" u Beogradu.

Knjige i brošure o filmu: Ričard Sarafijan (1977); Ričard Flejser (1978); Zovem se Džon Ford, ja pravim vesterne (1980); Straub/Anna Magdalena Bach (1980); Živojin Pavlović-dva razgovora (1982, ko-autor); Mihajlo Al. Popović sa verom u Boga (1991, ko-autor); Vrtoglavica (1998). Tekstovi o filmu objavljivani su mu u časopisima: Filmograf (Beograd), Film (Zagreb), Positiff (Pariz) i New Moment (Beograd). Tokom 1976-79, samostalno izdaje fanzin filmski letak.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens

Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.

Ro­đen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međ­unarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze