TRAŽI

Vrtoglavica Slobodan Šijan
Godina izdanja: 1998.
Broj Strana: 80, mek povez

Cena: RASPRODATO

Vrtoglavica je prvo prozno-poetsko ostvarenje filmskog reditelja i slikara Slobodana Šijana. Ova prozna priča sa elementima romanesknog, a prelomljena u stihove, bazira se na Vrtoglavici Alfreda Hičkoka; ona je autorova scenična potraga za sopstvenim filmskim emotivnim počecima i realistično-fantastičkim nastavcima reči i slike ovog kultnog filma. Stigavši dalje od toga, Šijan je kroz svoju poetsku prozu prožeo film i realnost pokazujući kompozicionu umešnost i književnu osobenost. Kao i sam život, i ova knjiga luta toponimima sveta (u ovom slučaju na relaciji Beograd-San Francisko) tražeci zajedničke imenitelje umetničkog i geopoetskog iskazivanja duše. Pred nama je jedan prozni film.

Slobodan Šijan, slikar, filmski reditelj, scenarista i filmski kritičar. Rođen 1946. godine u Beogradu gde je završio slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti i filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. U periodu od 1965-80, aktivno se bavi likovnom umetnošću. U početku, blizak je grupi Medijala, da bi kasnije svojim radom nastupao u okviru Nove umetničke prakse 70-tih. Kao reditelj, bavio se eksperimentalnim filmom, radio je televizijske emisije i filmove, da bi se početkom 80-tih uključio i u profesionalnu kinematografiju. Objavio je tekstove o filmu u domaćim i stranim filmskim časopisima, a priredio je i nekoliko knjiga i publikacija o domaćim i stranim filmskim rediteljima. Tokom 1990-91 bio je direktor Jugoslovenske kinoteke u Beogradu. Godine 1996, u anketi Akademije za filmsku umetnost i nauku, organizovanoj povodom 100-godišnjice filma kod nas, njegov film Ko to tamo peva (1980) proglašen je za najbolji jugoslovenski film snimljen tokom poslednjih 50 godina. Profesor je filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti i na Akademiji umetnosti "Braća Karić" u Beogradu.

Knjige i brošure o filmu: Ričard Sarafijan (1977); Ričard Flejser (1978); Zovem se Džon Ford, ja pravim vesterne (1980); Straub/Anna Magdalena Bach (1980); Živojin Pavlović-dva razgovora (1982, ko-autor); Mihajlo Al. Popović sa verom u Boga (1991, ko-autor); Vrtoglavica (1998). Tekstovi o filmu objavljivani su mu u časopisima: Filmograf (Beograd), Film (Zagreb), Positiff (Pariz) i New Moment (Beograd). Tokom 1976-79, samostalno izdaje fanzin filmski letak.

Ostale knjige iz edicije

Preporučujemo
Z Dana Todorović

Vrlo neobična knjiga. Još neobičniji roman. 

Glavni junak po imenu Z u jednoj polovini radnje zapravo je – formula! I to fraktalna (geometrijska struktura znana po samosličnosti, gde je svaki njen razloženi deo umanjena i gotovo istovetna kopija celine). Ovaj lik, zarobljen u jednačini, jeste narator koji povremeno boravi u prirodi i među ljudima. 

Više o knjizi
Georgi Gospodinov dobitnik italijanske književne nagrade Čepo

Bugarski pisac Georgi Gospodinov ovogodišnji je dobitnik italijanske "Međunarodne nagrade Čepo" za svoje pripovetke, a zahvaljujući svojoj misaonoj poetici ispunjenom melanholijom i humorom, kako stoji u obrazloženju žirija.

Geopetika je do sada objavila tri zbirke pripovedaka Georgija Gospodinova: "I druge priče"(2011), "I sve postade mesec" (2016) i "Sva naša tela" (2019).

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze