Vesti

Geopoetika na Festivalu „Mali jezici pišu veliku književnost” @ 05.05.2019.

Festival „Mali jezici pišu veliku književnost” dvodnevno je druženje s jezicima severne Evrope koje će se odražati 9. i 10. maja u klubu Polet (Cetinjska 15) u organizaciji Štrika na kojem će učestvovati izdavačke kuće Odiseja, Kontrast i Geopoetika.

Za vreme trajanja festivala biće održane zanimljive tribine i promocije, kao i mini-sajam knjiga skandinavskih autora koje će biti na popustu. Zvezda festivala biće finska književnica Selja Ahava, autorka romana “Stvari koje padaju s neba”.

Vladislav Bajac, direktor Geopoetike, će pored Miroljuba Stojanovića (Filmski centar Srbije) i prevodioca Radoša Kosovića učestvovati u tribini Književna porodica Bergman” u četvrtak, 9. maja, u 20 časova, na kojoj će biti predstavljena četiri romana Ingmara Bergmana: Najbolje namere, Rođeni u nedelju, Razgovori u četiri u oka, Fani i Aleksandar i roman Lin Ulman Nespokojni.

U petak, 10. maja u 19.30 časova biće održana tribina „Slalom kroz nordijsku književnost“ na kojoj će učestvovati finska književnica Selja Ahava, Mirna Stevanović, viša lektorka za norveški jezik na Grupi za skandinavistiku, Dorijan Hajdu, vanredni profesor na Grupi za skandinavistiku i Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike. Moderatorka tribine biće Ljubica Pupezin, Štrik.

Akcija i radno vreme za uskršnje praznike @ 22.04.2019.

Akcija Geopoetike povodom Svetskog dana knjige trajaće do četvrtka, 25 aprila. Svi oni koji do tada posete Klub čitalaca u Kapetan Mišinoj 8 imaće priliku da kupe naša izdanja po sniženim cenama od 30% i za svaku kupovinu izaberu jednu od 30 knjiga za poklon.

Povodom predstojećih uskršnjih praznika, Geopoetika i Klub čitalaca neće raditi od petka, 26. aprila, do petka, 3. maja. Od ponedeljka, 6. maja, radićemo po uobičajenom radnom vremenu.

Srećni praznici! 

Tribina o romanu "Med" Slobodana Despota u Pančevu @ 22.04.2019.

Udruženje Las Hentes organizovaće tribinu o romanu "Med", francuskog pisca i izdavača srpskog porekla, Slobodana Despota, u svečanoj sali Naradnog muzeja Pančevo u utorak, 23. aprila, sa početkom u 19 časova.

Roman je napisan na francuskom jeziku i objavila ga je čuvena izdavačka kuća Galimar 2014. godine u okviru prestižne Bele edicije. Iste godine "Med" je objavljen u Srbiji u izdanju Geopoetike, a 2019. doživljava drugo izdanje.O knjizi će govoriti Slobodan Despot, autor i Dragoslav Bokan, reditelj i pisac.

Ulaz slobodan.

Vladislav Bajac gost kraljevačke biblioteke @ 15.04.2019.

Vladislav Bajac, pisac, direktor i glavni urednik izdavačke kuće “Geopoetika”, u petak, 19. aprila, u 19 časova biće gost kraljevačke biblioteke “Stefan Prvovenčani” u okviru serijala “Kraj puta” gde će biti predstavljen njegov celokupan rad. Ovom prilikom Kraljevčani će biti u prilici da kupe knjigu “Hronika sumnje”po povlašćenoj ceni. Razgovor s piscem će voditi direktor biblioteke Miša Milosavljević.

Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" Kraljevo prošle godine pokrenula je novi serijal književnih programa "Kraj puta". Namera im je da se kraljevačka čitalačka publika u neposrednom kontaktu susretne, upozna i razmeni mišljenja sa relevantnim piscima iz regiona, sa istog jezičkog područja.

U ovom serijalu učestvovali su do sada Vladimir Arsenijević i Muharem Bazdulj, a sledeći gost je Vladislav Bajac.

 

Razgovor o knjizi "Med" Slobodana Despota u SKC-u @ 14.04.2019.

Razgovor o knjizi Slobodana Despota "Med" u kojem će učestvovati Mirjana Bobić Mojsilović, Dragoslav Bokan, Vesna Kapor i autor, biće održan u maloj sali SKC-a u sredu, 17. aprila, u 19 časova.Roman „Med“ objavljen je na francuskom jeziku 2014. kod Galimara, u najprestižnijoj ediciji francuske književnosti, a iste godine Geopoetika objavljuje roman na srpskom jeziku.Roman je zasnovan je na čudesnoj istinitoj priči iz vremena pada Krajine 1994. godine. Priča o složenim srpsko-hrvatskim odnosima, ali pre svega o strahu i junaštvu, generacijskim sukobima i utvarama koje opsedaju učesnike i žrtve građanskih ratova.

"Počev od sugestivne uvodne rečenice („Postoje zemlje u kojima su autobusi dugovečniji od granica“), pa sve do pamtljivog završnog slogana („Svaki nam se potez računa“), ovaj kratki roman Slobodana Despota čita se takoreći u dahu.

U taj produženi čitalački dah na svoj način stali su, međutim, celi životi, istorije, kulture: očevi i sinovi, netrpeljivosti i privrženosti, Srbi i Hrvati, ravnodušna Evropa i ostrašćeni Balkan, spasilačke pustolovnosti i domaćinske marljivosti, novi regionalni i stari svetski ratovi, ratni profiteri i mirnodopski gubitnici, nepopravljivi vojnici i nesebične isceliteljke... Sve to, i još malo više, donosi ova jezgrovita i upečatljiva pripovest o pokušajima duševnog razabiranja nakon političkog rastakanja države koja postoji još samo u uspomenama i knjigama.

Ali Med je knjiga koja ne živi tek od uspomena. To je, naime, i jedan od ne tako brojnih postjugoslovenskih narativa iza kojih ne ostaje „licitarski“ sladak ili pak „pelinovski“ gorak utisak u pamćenju. Pripovedajući o onome što je skoro svako od nas iskusio, jednako kao i o onome što je malo ko preživeo, Slobodan Despot uspeva da svoje raskućene i raspamećene junake dovede do mesta sa kojeg će probati da nauče kako ponovo zajedno da zakorače u život. Sve preko toga vodilo bi u postapokaliptičnu bajku, sve ispod – u samosažaljivu tužaljku.

Stoga i naslov ovog romana označava sasvim odgovarajuću „formulu“ za njegovo razumevanje: reč je o nekoj vrsti katarzično lekovitog „ekstrakta“ iz godina koje su nepovratno otišle u barut i bes."

Tihomir Brajović

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens

Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.

Ro­đen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međ­unarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze