Vesti

Norveški pisci Geopoetike na izložbi “Srbija-Norveška-istorija, ljudi, budućnost” @ 17.03.2019.

Izložba “Srbija i Norveška-istorija, ljudi, budućnost”, koju novinska agencija Tanjug organizuje u saradnji sa Ambasadom Kraljevine Norveške u Srbiji, biće otvorena 18. marta u Jugoslovenskoj kinoteci.

Kroz fotografije, knjige i rukopise predstavljeni su segmenti iz duge i bogate saradnje dve države i dva naroda.

Posetioci će imati priliku da vide oko 300 fotografija, od crno-belih koje su dragoceno svedočanstvao o nesebičnoj pomoći Norvežana jugoslovenskim internircima u nemačkim logorima na tlu Norveške tokom Drugog svetskog rata, do najnovijih koje su Tanjugovi fotoreporteri zabeležili na brojnim događajima koji svedoče o saradnji dve zemlje, poput nedavnog boravka norveških pisaca Ju Nesbea i Justejna Gordera u Beogradu.

Najveći deo izloženih fotografija deo su bogate arhive Tanjuga, koja poseduje ukupno oko tri miliona negativa.

Jedan deo fotografija datira pre nastanka Tanjuga i posetioci će moći da ih vide zahvaljujući pomoći Ambasade Norveške u Beogradu, Srpsko-norveškog društva prijateljstva, Muzeja Jugoslavije, Vlade Vojvodine, a tu su i rukopisi iz Legata Isidore Sekulić, Zadužbine “Desanka Maksimović”. Biće predstavljene i fotografije i dokumenti i iz privatnih arhiva, među njima i iz arhive osnivača Katedre za skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu profesora Ljubiše Rajića.

Diplomatski odnosi između Srbije i Norveške uspostavljeni su 1917. godine, ali priča o ljudima koji su obeležili srpsko-norveške odnose počinje još 1889. kada je norveški slavista Olaf Brok boravio u jugoistočnoj Srbiji na studijskom putovanje čiji je rezultat prva studija dijalekata Južne Srbije, a Brok je tada o Srbiji pisao i za, i danas vodeći, norveški dnevnik “Aftenposten“.

Postavka dalje prati priču o pomoći norveških ljudi srpskim internircima u logorima okupirane Norveške, preko posleratne saradnje, percepcije Norveške u delima srpskih pisca, sve do aktuelne saradnje na kulturnom, političkom i ekonomskom planu.

Pored fotografija biće izloženi i rukopisi pesama Desanke Maksimović inspirisanih Norveškom, delovi rukopisa “Pisma iz Norveške” Isidore Sekulić, daktiloskripti prevoda norveških pesnika koje je načinila Desanka Maksimović u saradnji sa profesorom Ljubišom Rajićem.

Posetioci će imati priliku da vide i Rajićeve prevode, dnevnik koji je od 1942. do 1945. vodio njegov otac Radovan P. Rajić, jedan od 4.268 interniraca, da saznaju ko su Kirsten Svineng, Julija Johansen , Mama Karašok i Srpska Majka, kako su ih zvali naši internirci, da se upoznaju sa delima najprevođenijih savremenih norveških pisaca.

Izložbu će otvoriti direktorka Tanjuga Branka Ðukić i ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstad, “Zdravicu Norveškoj” Desanke Maksimović govoriće dramska umetnica Svetlana Bojković, a u muzičkom delu programa nastupiće Gudački kvartet Beogradske filharmonije.

Izložba će biti otvorena do 31.marta.

Na putu sa Nikolom Buvijeom i Tijerijem Verneom @ 11.03.2019.

Izložba slika pod nazivom "Na putu sa Nikolom Buvijeom i Tijerijem Verneom" koja sadrži slike sa putovanja opisanog u Buvijeovoj knjizi "Upotreba sveta" biće otvorena za posetioce od 12. marta do 3. aprila, u Francuskom kulturnom centru (Knez Mihailova 31).Za ovu priliku, Geopoetika je obnovila izdanje te knjige iz 1997. godine.  Knjiga će danas moći da se kupi sa popustom na otvaranju izložbe, a od sutra u našem Klubu čitalaca i u knjižarama u gradu. Izložba je organizovana u saradnji sa  Francuskim kulturnim centrom i Švajcarskom ambasadom u Beogradu. 
U svojoj knjizi "Upotreba sveta", Buvije opisuje godinu i po dana dugo putovanje (1953-1954) koje je sa svojim prijateljem slikarom Tjeri Verneom počeo na Balkanu - Bosna, Srbija, Makedonija - da bi ga preko Turske, Irana i Pakistana završio u Kiber Pasu. Dobitnik brojnih uglednih priznanja za svoja putopisna dela, švajcarski pisac Buvije naše čitaoce osvaja već na samom početku knjige opisima posleratnog Beograda, Bačke Palanke, Kragujevca, kao i ljudi iz tih krajeva koje je, kako u knjizi sam kaže, veoma zavoleo...

Roman “Unutrašnjost” Miće Vujičića u užem izboru za nagradu “Dušan Vasiljev” @ 10.03.2019.

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2018. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata tri naslova, medju kojima je i roman "Unutrašnjost" Miće Vujičića.Tekst Unutrašnjosti prati sopstvenu duboko utemeljenu logiku, ne obazirući se na restlove koje oko sebe nesebično rasipa. I taman kada posumnjate u ispravnost ovakvog prosedea, postane vam jasno da je knjiga i napisana na dobro promišljenim zakonima pačvork-sećanja koja od života, naknadno, tvore međusobno nezavisne slike, majušne celine, iskopane iz priličnih dubina, a koje opet, na kraju, utiču u zajedničku reku...U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2018. godinu našlo se 116 dela, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u sredu, 27. 3. 2019. godine. 

Osmi mart u Kući za čitanje @ 04.03.2019.

Dragi čitaoci, povodom predstojećeg Medjunarodnog dana žena, Geopoetika vam daruje popust od 30% na najveći broj naših izdanja, dok će određen broj naslova biti na popustu  od čak 50%. Akcija u našoj Kući za čitanje (Kapetan Mišina 8) traje od srede 6. marta do petka 8. marta.

Svratite do nas i obradujte svoju damu najlepšim poklonom - knjigom! 

Drugo izdanje romana "Prekasno" Branke Krilović @ 04.03.2019.

Pred čitaocima se nalazi drugo izdanje romana "Prekasno" Branke Krilović koji je u našoj kući objavljen prošle godine, a ušao je u  najuži izbor za NIN-ovu nagradu!

Uživanje u ovom romanu sastoji se od neminovnog sudaranja života i smrti, mladosti i starenja, ljubavi i neljubavi, strasti i samoće… Čitalac se, hteo – ne hteo, zaljubi u lepotu opisa, a ne samo u osobu, pre i više no lik kome je ona namenjena; u tome je snaga autorkinih minucioznih opisa ljudi i situacija. Branka Krilović je majstor tananosti, filigranskog, sitnog rada koji zlatnim i srebrnim nitima veze priče o postepenom gubitku, bolesti, bolu, nemoći.

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens

Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.

Ro­đen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međ­unarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze