Vesti

Vladislav Bajac gost kraljevačke biblioteke @ 15.04.2019.

Vladislav Bajac, pisac, direktor i glavni urednik izdavačke kuće “Geopoetika”, u petak, 19. aprila, u 19 časova biće gost kraljevačke biblioteke “Stefan Prvovenčani” u okviru serijala “Kraj puta” gde će biti predstavljen njegov celokupan rad. Ovom prilikom Kraljevčani će biti u prilici da kupe knjigu “Hronika sumnje”po povlašćenoj ceni. Razgovor s piscem će voditi direktor biblioteke Miša Milosavljević.

Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" Kraljevo prošle godine pokrenula je novi serijal književnih programa "Kraj puta". Namera im je da se kraljevačka čitalačka publika u neposrednom kontaktu susretne, upozna i razmeni mišljenja sa relevantnim piscima iz regiona, sa istog jezičkog područja.

U ovom serijalu učestvovali su do sada Vladimir Arsenijević i Muharem Bazdulj, a sledeći gost je Vladislav Bajac.

 

Razgovor o knjizi "Med" Slobodana Despota u SKC-u @ 14.04.2019.

Razgovor o knjizi Slobodana Despota "Med" u kojem će učestvovati Mirjana Bobić Mojsilović, Dragoslav Bokan, Vesna Kapor i autor, biće održan u maloj sali SKC-a u sredu, 17. aprila, u 19 časova.Roman „Med“ objavljen je na francuskom jeziku 2014. kod Galimara, u najprestižnijoj ediciji francuske književnosti, a iste godine Geopoetika objavljuje roman na srpskom jeziku.Roman je zasnovan je na čudesnoj istinitoj priči iz vremena pada Krajine 1994. godine. Priča o složenim srpsko-hrvatskim odnosima, ali pre svega o strahu i junaštvu, generacijskim sukobima i utvarama koje opsedaju učesnike i žrtve građanskih ratova.

"Počev od sugestivne uvodne rečenice („Postoje zemlje u kojima su autobusi dugovečniji od granica“), pa sve do pamtljivog završnog slogana („Svaki nam se potez računa“), ovaj kratki roman Slobodana Despota čita se takoreći u dahu.

U taj produženi čitalački dah na svoj način stali su, međutim, celi životi, istorije, kulture: očevi i sinovi, netrpeljivosti i privrženosti, Srbi i Hrvati, ravnodušna Evropa i ostrašćeni Balkan, spasilačke pustolovnosti i domaćinske marljivosti, novi regionalni i stari svetski ratovi, ratni profiteri i mirnodopski gubitnici, nepopravljivi vojnici i nesebične isceliteljke... Sve to, i još malo više, donosi ova jezgrovita i upečatljiva pripovest o pokušajima duševnog razabiranja nakon političkog rastakanja države koja postoji još samo u uspomenama i knjigama.

Ali Med je knjiga koja ne živi tek od uspomena. To je, naime, i jedan od ne tako brojnih postjugoslovenskih narativa iza kojih ne ostaje „licitarski“ sladak ili pak „pelinovski“ gorak utisak u pamćenju. Pripovedajući o onome što je skoro svako od nas iskusio, jednako kao i o onome što je malo ko preživeo, Slobodan Despot uspeva da svoje raskućene i raspamećene junake dovede do mesta sa kojeg će probati da nauče kako ponovo zajedno da zakorače u život. Sve preko toga vodilo bi u postapokaliptičnu bajku, sve ispod – u samosažaljivu tužaljku.

Stoga i naslov ovog romana označava sasvim odgovarajuću „formulu“ za njegovo razumevanje: reč je o nekoj vrsti katarzično lekovitog „ekstrakta“ iz godina koje su nepovratno otišle u barut i bes."

Tihomir Brajović

Popust od 30% za kupovinu do 25.aprila @ 14.04.2019.

Povodom 23.aprila, Svetskog dana knjige , od 15. do 25. aprila sva izdanja Geopoetike moći ćete da kupite sa 30% popusta samo u našoj Kući za čitanje u Kapetan Mišinoj 8 . Uz to, za svaku kupovinu u našim prostorijama u aprilu dobijate na poklon jednu od knjiga, koje su za vas izabrali naši urednici.

"Hronika sumnje" u časopisu "BLO" @ 11.04.2019.

Magazin "Lice ulice" koji godinama doprinosi ekonomskoj i socijalnoj inkluziji ugroženih stanovnika pokrenuo je časopis "BLO" (Belgrade Less Ordinary) na engleskom jeziku koji će izlaziti dva puta godišnje i pokušati da predstavi Beograd iz manje poznatog ugla.

U prvom broju časopisa "BLO" (proleće-leto 2019) objavljen je odlomak iz knjige “Hronika sumnje”,  Vladislava Bajca, o Tašmajdanskom parku i njegovom istorijatu.

"Kafe "Šansa" izgrađen ja na visokoj steni čija je utroba bila - prazna. Upravo ispod njega (i celog parka) nalazile su se špilje sa stotinama metara račvastih hodnika, desetinama velikih dvorana visokih tavanica. Nekadašnji, vekovima star, rudnik u svojoj prošlosti služio je svemu i svačemu: kao magacin, pa sklonište u Prvom svetskom ratu, potom kao komanda nemačkoj okupacionoj vojsci u Drugom ratu, ponekad umetnička galerija... Čekao je da postane turistička atrakcija, što je najpre mogao i zasluživao da bude."

Vladislav Bajac, "Hronika sumnje" 

 

Geopoetika poklanja svoja izdanja u mesecu knjige @ 01.04.2019.

Svetski dan knjige je 23. april, ali mi smo odlučili da ceo april bude mesec knjige. U našoj Kući za čitanje u Kapetan Mišinoj 8, za svaku kupovinu u aprilu dobićete na poklon jednu od knjiga, koje su za vaš izabrali naši urednici.

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje