Vesti

Mića Vujičić dobitnik nagrade "Dušan Vasiljev" za 2018. godinu @ 26.03.2019.

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev objavio je da je priznanje za 2018. godinu, plaketa kao i novčani iznos, pripalo Mići Vujičiću za roman Unutrašnjost („Geopoetika“). Žiri je odluku doneo jednoglasno. Na konferenciji za medije članovi žirija naveli su da se u konkurenciji našlo 116 naslova i ponovili da su se u najužem izboru našli i roman Žarka Radakovića Krečenje („Akademska knjiga“), kao i knjiga eseja Umetnost i propast Vladimira Kopicla („Futura“).

U obrazloženju žirija u sastavu Dunja Ilić, Ivan Radosavljević i Srđan Srdić, naglašava se da se pripovedački svet Miće Vujičića konstantno nalazi na granici stvarnosti i fikcije i njegovi junaci ne prestaju da se pitaju o njegovom smislu, kog pokušavaju da dosegnu putem sećanja i različitih vidova rekonstrukcija. Pored sećanja i načina na koji vreme prolazi, kao opštepoznatih i opsesivnih Vujičićevih tema, roman tematizuje istorijski momenat nestanka socijalizma, kao i posledice ovog tektonskog dešavanja koje će s geografskih mapa izbrisati čitavu jednu zemlju. Posvećen tumačenju lokalnog kao sredine i lokalnog kao intimnog i porodičnog, Mića Vujičić deluje kao pravi baštinik tema i ideja svog slavnog prethodnika, Dušana Vasiljeva, onaj čije je delo izraz velikog stilističkog majstorstva, poetičke promišljenosti i obrazovanja, odlika koje svakom autoru garantuju sigurno mesto u budućnosti književnosti.

Književnu nagradu Dušan Vasiljev na godišnjem nivou dodeljuje grad Kikinda u znak promocije savremene srpske književnosti, kao i simbol sećanja na velikog kikindskog i srpskog ekspresionističkog pesnika.

Dosadašnji dobitnici ove nagrade bili su Svetislav Basara, David Albahari, Radoslav Petković, Zvonko Karanović...

Bensalim Himiš dobitnik nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu @ 17.03.2019.


Marokanski pisac ​​Bensalim Himiš dobitnik je prestižne Književne nagrade  Šeik Zajed za 2019. godinu za svoju autobiografsku knjigu “Ja: Između postojanja i stvaranja”.

Geopoetika je pred  Sajam knjiga 2018, kada je Maroko bio zemlja počasni gost, objavila roman ovog autora “Taj Andalužanin”, u prevodu s arapskog na srpski. Prevoditeljka  Dragana Đorđević je upravo za prevod ove knjige bila u najužem izboru za Nagradu “Miloš Đurić”.

Nagrada  Šeik Zajed dodjeljuje se jednom godišnje piscima čija su dela i prevodi u okviru humanističkih nauka vidno obogatili arapski kulturni, književni i društveni život. Himiš, romanopisac, pesnik, filozof i bivši ministar kulture, dvostruki je laureat nagrade Nagib Mahfuz za sva svoja dela, uz još nekoliko prestižnih priznanja, uključujući Grand Atlas (2000), Sharjah-UNESCO (2003) i srebrne medalje akademskog društva "Arts-Sciences-Lettres".

Ceremonija dodele nagrade Šeik Zajed za 2019. godinu održaće se 25. aprila u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Abu Dabiju.

Norveški pisci Geopoetike na izložbi “Srbija-Norveška-istorija, ljudi, budućnost” @ 17.03.2019.

Izložba “Srbija i Norveška-istorija, ljudi, budućnost”, koju novinska agencija Tanjug organizuje u saradnji sa Ambasadom Kraljevine Norveške u Srbiji, biće otvorena 18. marta u Jugoslovenskoj kinoteci.

Kroz fotografije, knjige i rukopise predstavljeni su segmenti iz duge i bogate saradnje dve države i dva naroda.

Posetioci će imati priliku da vide oko 300 fotografija, od crno-belih koje su dragoceno svedočanstvao o nesebičnoj pomoći Norvežana jugoslovenskim internircima u nemačkim logorima na tlu Norveške tokom Drugog svetskog rata, do najnovijih koje su Tanjugovi fotoreporteri zabeležili na brojnim događajima koji svedoče o saradnji dve zemlje, poput nedavnog boravka norveških pisaca Ju Nesbea i Justejna Gordera u Beogradu.

Najveći deo izloženih fotografija deo su bogate arhive Tanjuga, koja poseduje ukupno oko tri miliona negativa.

Jedan deo fotografija datira pre nastanka Tanjuga i posetioci će moći da ih vide zahvaljujući pomoći Ambasade Norveške u Beogradu, Srpsko-norveškog društva prijateljstva, Muzeja Jugoslavije, Vlade Vojvodine, a tu su i rukopisi iz Legata Isidore Sekulić, Zadužbine “Desanka Maksimović”. Biće predstavljene i fotografije i dokumenti i iz privatnih arhiva, među njima i iz arhive osnivača Katedre za skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu profesora Ljubiše Rajića.

Diplomatski odnosi između Srbije i Norveške uspostavljeni su 1917. godine, ali priča o ljudima koji su obeležili srpsko-norveške odnose počinje još 1889. kada je norveški slavista Olaf Brok boravio u jugoistočnoj Srbiji na studijskom putovanje čiji je rezultat prva studija dijalekata Južne Srbije, a Brok je tada o Srbiji pisao i za, i danas vodeći, norveški dnevnik “Aftenposten“.

Postavka dalje prati priču o pomoći norveških ljudi srpskim internircima u logorima okupirane Norveške, preko posleratne saradnje, percepcije Norveške u delima srpskih pisca, sve do aktuelne saradnje na kulturnom, političkom i ekonomskom planu.

Pored fotografija biće izloženi i rukopisi pesama Desanke Maksimović inspirisanih Norveškom, delovi rukopisa “Pisma iz Norveške” Isidore Sekulić, daktiloskripti prevoda norveških pesnika koje je načinila Desanka Maksimović u saradnji sa profesorom Ljubišom Rajićem.

Posetioci će imati priliku da vide i Rajićeve prevode, dnevnik koji je od 1942. do 1945. vodio njegov otac Radovan P. Rajić, jedan od 4.268 interniraca, da saznaju ko su Kirsten Svineng, Julija Johansen , Mama Karašok i Srpska Majka, kako su ih zvali naši internirci, da se upoznaju sa delima najprevođenijih savremenih norveških pisaca.

Izložbu će otvoriti direktorka Tanjuga Branka Ðukić i ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstad, “Zdravicu Norveškoj” Desanke Maksimović govoriće dramska umetnica Svetlana Bojković, a u muzičkom delu programa nastupiće Gudački kvartet Beogradske filharmonije.

Izložba će biti otvorena do 31.marta.

Na putu sa Nikolom Buvijeom i Tijerijem Verneom @ 11.03.2019.

Izložba slika pod nazivom "Na putu sa Nikolom Buvijeom i Tijerijem Verneom" koja sadrži slike sa putovanja opisanog u Buvijeovoj knjizi "Upotreba sveta" biće otvorena za posetioce od 12. marta do 3. aprila, u Francuskom kulturnom centru (Knez Mihailova 31).Za ovu priliku, Geopoetika je obnovila izdanje te knjige iz 1997. godine.  Knjiga će danas moći da se kupi sa popustom na otvaranju izložbe, a od sutra u našem Klubu čitalaca i u knjižarama u gradu. Izložba je organizovana u saradnji sa  Francuskim kulturnim centrom i Švajcarskom ambasadom u Beogradu. 
U svojoj knjizi "Upotreba sveta", Buvije opisuje godinu i po dana dugo putovanje (1953-1954) koje je sa svojim prijateljem slikarom Tjeri Verneom počeo na Balkanu - Bosna, Srbija, Makedonija - da bi ga preko Turske, Irana i Pakistana završio u Kiber Pasu. Dobitnik brojnih uglednih priznanja za svoja putopisna dela, švajcarski pisac Buvije naše čitaoce osvaja već na samom početku knjige opisima posleratnog Beograda, Bačke Palanke, Kragujevca, kao i ljudi iz tih krajeva koje je, kako u knjizi sam kaže, veoma zavoleo...

Roman “Unutrašnjost” Miće Vujičića u užem izboru za nagradu “Dušan Vasiljev” @ 10.03.2019.

Žiri za dodelu književne nagrade Dušan Vasiljev za 2018. godinu proglasio je uži izbor koji obuhvata tri naslova, medju kojima je i roman "Unutrašnjost" Miće Vujičića.Tekst Unutrašnjosti prati sopstvenu duboko utemeljenu logiku, ne obazirući se na restlove koje oko sebe nesebično rasipa. I taman kada posumnjate u ispravnost ovakvog prosedea, postane vam jasno da je knjiga i napisana na dobro promišljenim zakonima pačvork-sećanja koja od života, naknadno, tvore međusobno nezavisne slike, majušne celine, iskopane iz priličnih dubina, a koje opet, na kraju, utiču u zajedničku reku...U konkurenciji za nagradu Dušan Vasiljev za 2018. godinu našlo se 116 dela, a žiri će odluku o laureatu saopštiti u sredu, 27. 3. 2019. godine. 

Preporučujemo
Razlog pošasti Rafael Arguljol

Ovo je priča o gradu u kom se stanovnici iznenada razbolevaju od nepoznate bolesti, bolesti koja isto tako iznenada nestaje bez objašnjenja. No svi hrle da je zaborave kao da se nikad nije dogodila. Vlada briše sve dokaze o njenom postojanju...

Aluzije na svet u kome danas živimo su jasne: umor Zapada, sveopšte odumiranje humanosti, filozofija potrošnje, licemerje medija, politike i društvenih normi...

Više o knjizi
NE PONAVLJAJTE ISTE GREŠKE KOJE JE UČINILA ŠPANIJA - Intervju Rafaela Arguljola za Kulturni dodatak, Politika

Sveopšti nedostatak individualne odgovornosti može dovesti do smrti drugih. Moramo imati na umu da većina generacija nije učestvovala ni u jednom ratu. Tako su ovde neki ljudi otišli na more da se odmaraju, bežeći iz Madrida, gde je bio fokus zaraze, a poneko je najavljivao žurku da proslavi dolazak virusa korona.

Velike pošasti mogu da nas dovedu do napretka kako u našem osećaju individualne slobode i odgovornosti, tako i kolektivne ili, naprotiv, da nas gurnu unazad, kaže pisac Rafael Arguljol...

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Pesme Bob Dilan @Notni spisi

Trpeza za umorne putnike Đorđe S. Kostić @Kultura kuhinje