Vesti

Scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana "Najbolje namere" povodom sto godina rodjenja @ 14.10.2018.

Ove godine obeležava se sto godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih autora svih vremena! Projekat „Film, muzika i nešto izmedju" baca svetlost na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma i njegovo shvatanje muzike. Tim povodom, poznati švedski kompozitor Mati Bije, koji je radio i sa samim Bergmanom biće gost Beograda i učestvovati u nizu programa.

Jedan od njih je i scensko čitanje adaptacije Bergmanovog autobiografskog romana „Najbolje namere“, koje će se održati u utorak ( 23. oktobra) od 19h u multimedijalnoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke. Ovaj roman objavljen je 2009. godine u našoj kući, a prevod sa švedskog Spase Ratković poslužio je za nastanak ove dramatizacije.
Scensko čitanje izvešće: Bojan Žirović, Katarina Dimitrijević, Marija Opsenica, Željko Maksimović i Katarina Martinović, a autorski tim čine Ana Konstantinović (režija), Tamara Baračkov (adaptacija), Višnja Vujović (koncept prostora) i Marija Kovačina (video rad).

Spoj dara suptilnog posmatrača i retkog književnog talenta u romanu "Najbolje namere" istakao je priču o ljubavi na mnogo različitih nivoa: složenu ljubavnu priču između žene i muškarca, o ljubavi između roditelja i dece, ali i priču o ljubavi kao čudu samom, koja se javlja kada je životno najvažnija, ali već po svojoj prirodi neobjašnjiva i, ponekad, neshvatljiva.

Uvršćujući u knjigu i (neke) elemente pozorišta i filma, koje upliće u narativni tok, Bergman je napisao roman velike lepote i beskompromisnog poštenja, pun radosti i tuge, požrtvovanja i pomirenja i, iznad svega, postojane i ustrajne ljubavi...

Roman "Taj Andalužanin" marokanskog autora Bensalima Himiša @ 13.10.2018.

Maroko je prva arapska zemlja koja je ove godine bila počasni gost Sajma knjiga. Izdavačka kuća Geopoetika obradovala je svoje čitaoce neobičnom novom knjigom i do sada nepoznatim autorom marokanskog porekla!


Savremeni marokanski književnik Bensalim Himiš (Meknes, 1948) studirao je i doktorirao filozofiju na Sorboni i profesor je na Univerzitetu Muhamed V u Rabatu. Dela su mu prevedena na više svetskih jezika.

Roman “Taj Andalužanin”, u prevodu sa arapskog Dragane Đorđević, priča je o poslednjem velikom arapskom filozofu i islamskom mistiku sa tla Andaluzije Abdulhak ibn Sabinu. U stručnoj literaturi najčešće se pominje kao najneshvaćeniji mislilac u čitavoj istoriji islamske filozofije. 
Iako je svuda imao ogroman broj sledbenika, bio je proganjan zbog otvorenih kritika koje je upućivao verskim i političkim vlastima. Bensalim Himiš je svojim poetskim umećem udahnuo novi život istorijskim činjenicama i vernim svedočanstvima savremenika i potonjih teologa i filozofa o Ibn Sabinovom životnom putu i filozofskom delu. Himiš je, svesno ili nesvesno ispravio jednu istorijsku nepravdu, jer je dao Ibn Sabinu glas i pružio mu priliku da slobodno govori, zastupa i tumači svoja načela i uverenja!

Nova knjiga Peti Smit @ 12.10.2018.

U Geopoetici za Sajam knjiga izlazi knjiga „Voz M“ Peti Smit, kantautorke, književnice i likovne umetnice čiju je knjigu „Sakupljanje vune“ Geopoetika objavila 2015. godine.

„Voz M“ je knjiga putovanja Peti Smit po vlastitoj duši, sećanjima, kafeima, gradovima i životu njenih bližnjih. A bližnji su joj ne samo porodica, već i Bertolt Breht, Silvija Plat, Artur Rembo, Frida Kalo, Nikola Tesla. Na ovom hodočašću stranice knjige pohode duhovi „gubitaka“ Peti Smit: voljenog supruga, brata, izgubljenog kaputa, omiljene Murakamijeve knjige zaboravljene kraj aeorodromskog toaleta...

Osim što je majstor pisane i vizuelne reči, bard nota, Peti Smit je i izvrsni fotograf. Otuda je ova knjiga putovanje kroz zivot i toponime, dopunjena slikama melanholije sa njenih fotografija...

Film po Murakamijevoj priči kandidat za stranog Oskara @ 10.10.2018.

Među 87 filmova koji se takmiče za ovogodišnjeg stranog Oskara, kako je nedavno objavila Akademija filmske umetnosti i nauke, našao se i film  "Spaljivanje" ("Beoning /Burning ") koji predstavlja adaptaciju kratke priče Harukija Murakamija. Priča "Barn Burning" prvobitno je objavljena u "Njujorkeru", a zatim proširena za potrebe Murakamijevog čuvenog romana "Norveška šuma".

"Spaljivanje" je režirao Južnokorejanac Li Čeng Dong, koji je ovaj film opisao kao priču o mladim ljudima u današnjem svetu. Okosnicu radnje čine tri junaka: nadničar, bogataš i jedna žana koja ih povezuje...

Konačne nominacije najboljih pet ostvarenja biće objavljene 22. januara 2019, a 91. dodela nagrada održana 24. februara u Los Anđelesu.

Džulijan Barns "Jedina priča" @ 01.10.2018.

Izdavačka kuća Geopoetika uskoro će objaviti najnoviji roman Džulijana Barnsa "Jedina priča" koji kritičari porede i kažu da je najsličniji knjizi "Ovo liči na kraj" za koju je Barns dobio nagradu Man Buker 2011. godine. 

Preporučujemo
Brada natopljena krvlju Daniel Galera

U ovom romanu koji se teško ispušta iz ruku, čitalac ima priliku da se upozna s delom Brazila koji se ne uklapa u našu uobičajenu sliku o toj zemlji i koji je egzotičan čak i velikom broju Brazilaca. Opisujući palanački mentalitet primorskog mesta koje još nije našlo svoje mesto u novom veku, autor donosi razmišljanja i nedoumice mladog čoveka koji pokušava da shvati svoju ulogu u svetu, da sebi objasni ko je on, ko su drugi, da li se može voleti, da li se može praštati i da li praštanje ičemu služi.

 

Više o knjizi
Preminuo književnik Huan Oktavio Prens

Huan Oktavio Prens preminuo je 14. novembra 2019. godine u 87. godini života.

Ro­đen je u Ensenadi (La Plata), 1932. godine. Rodnu Argentinu napustio je 1975, kao politički emigrant. Od 1962. do 1967. i od 1975. do 1978. godine živeo je u Beogradu gde su mu se i rodile dve ćerke, da bi se 1978. godine definitivno nastanio u Trstu. Za sebe je voleo da kaže da je Jugoitaloargentinac. Prens je svoj radni vek proveo kao univerzitetski profesor španskog jezika i književnosti, a od sedamdesetih godina prošlog veka stekao je međ­unarodni ugled kao pesnik. Autor je velikog broja zbirki pesama i priča, i dva romana koja su oba objavljena i na srpskom jeziku. Izdavačka kuća Geopoetika objavila je 2016. godine njegov poslednji roman Višak identiteta u prevodu Gordane Ćirjanić.

Dalje
Najčitanije

Normalni ljudi Sali Runi @Svet proze

Pisac kao profesija Haruki Murakami @Pisac o piscu

Životinje u Africi Erlend Lu @Svet proze

Onaj iznutra Sem Šepard @Svet proze

Baš kako treba Justejn Gorder @Svet proze

Ja nemam svoje ime Ju Hua @Svet proze