Razlozi velike čitanosti dela Pola Ostera leže u daru pisca da oslika svet čije će spoljašnje i unutrašnje granice biti dovoljno propustljive da u sebe primi čitaoca, dovoljno zamagljene da čarolija čitanja ostane neokrnjena, i dovoljno čvrste da se ne naruši kritički odnos neophodan za njegovo razumevanje. Načinom svog pripovedanja, koji bi se mogao odrediti kao „meki“ postmodernizam, Oster naznačava važnost međusobnog uticaja između spoljašnjeg, fizičkog okruženja i unutrašnjeg stanja subjekta prilikom formiranja predstava o vremenu i prostoru koji njegovi likovi naseljavaju. Ova studija, oslonjena na slojevit i misaono podsticajan teorijski koncept hronotopa, nudi osvetljavanje mnogobrojnih tokova koji doprinose bogatstvu i sugestivnosti priče, važne i zato što je „čudnoliki svet“, iz pesme Rouz Hotorn, isti onaj koji promiče Osterovim delima, onaj u kome svi živimo, dopadalo se to nama ili ne.
„Ovom čitko i pregledno napisanom studijom Ivana Đurić Paunović, i sama vrsna prevoditeljka Osterovih dela na srpski jezik, na najbolji način predstavlja stvaralaštvo značajnog američkog pisca. Teorijski ubedljivo i čitalački strasno, autorka obezbeđuje elemente horizonta očekivanja neophodne za razumevanje večitih mena u književnim igrama Pola Ostera.“
Biljana Dojčinović
Ivana Đurić Paunović (1969) predaje na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu od 1993. godine. U žiži njenog naučnog i prevodilačkog interesovanja nalaze se savremena američka i engleska proza. Nagrađivani je prevodilac dela Džulijana Barnsa, Vladimira Nabokova, Vilijama Trevora, Klajva Barkera, Pola Ostera, Andžele Karter, Samjuela Beketa i drugih. Autorka je studije o elementima fantastike i naučne fantastike u prozi Edgara Alana Poa. Urednik je edicije Srpska proza u prevodu izdavačke kuće Geopoetika.
