Nova nauka o ljudskim odnosima
Knjiga Emocionalna inteligencija bila je fenomen – više od godinu dana nalazila se na spisku bestselera Njujork tajmsa – i prodata je u preko pet miliona primeraka širom sveta. Sad je pred čitaocima Socijalna inteligencija, jednako uzbudljiva studija istog autora, u kojoj je Danijel Goleman opet napisao samosvojnu sintezu najnovijih nalaza u biologiji i neuronauci, otkrivajući da smo „ožičeni za povezivanje“ i da to ima neslućeno dubok uticaj na naše odnose u svim oblastima života.
Mnogo više nego što smo toga svesni, naši svakodnevni susreti – s roditeljima, bračnim drugom, šefom, pa i neznancima, oblikuju naš mozak i, na povoljan ili loš način, utiču na ćelije u čitavom našem telu – sve do nivoa gena. U Socijalnoj inteligenciji Danijel Goleman istražuje tu novu nauku i ukazuje na njene zapanjujuće implikacije po naš interpersonalni svet. Najbitnije otkriće: oblikovani smo za društvenost te se neprestano upuštamo u „neuronski balet“ koji nas povezuje s ljudima oko nas.
Naše reakcije na druge, i reakcije drugih na nas, imaju dalekosežan biološki uticaj time što odašilju slapove hormona koji regulišu sve, od rada srca do imunog sistema, zbog čega dobri odnosi deluju kao vitamini – a loši kao otrovi. Tuđe emocije možemo da „zakačimo“ kao što zakačinjemo prehladu, a posledice izolacije i neprekidnog socijalnog stresa mogu nam skratiti život.
Goleman objašnjava koliko su, začudo, tačni prvi utisci, objašnjava osnove harizme i moći emocija, zamršenost seksualnog privlačenja, i načine otkrivanja laži. Opisuje mračnu stranu socijalne inteligencije, od narcisizma do makijavelizma i psihopatije. Otkriva, isto tako, i našu zadivljujuću sposobnost da vidimo umom, a i tragediju onih kod kojih je vid uma oštećen.
Postoji li način da decu podižemo tako da budu srećna? Šta je osnova podsticajnog braka? Kako poslovni rukovodioci i učitelji izvlače najbolje iz onih kojima rukovode ili koje poučavaju? Kako grupe podeljene usled predrasuda i mržnje mogu da žive zajedno u miru?
Odgovori na ova pitanja možda nisu onako neuhvatljivi kao što se nekad mislilo. A Goleman nam s ogromnom uverljivošću prenosi novost koja će nas najviše ohrabriti: mi, ljudska bića, imamo ugrađenu sklonost prema empatiji, saradnji i altruizmu – pod uslovom da razvijamo socijalnu inteligenciju tako da podstiče te sposobnosti u nama i drugima.
Danijel Goleman (1946) pisac je, psiholog i naučni novinar. Studirao je na Berkliju, doktorirao psihologiju na Harvardu, gde je bio i profesor. Proveo je neko vreme u Indiji proučavajući drevne psihološke sisteme i meditativne psihološke prakse azijskih religija. Dvanaest godina je pisao za Njujork tajms o bihevioralnim naukama i nauci o mozgu. Dobitnik je Nagrade za životno delo Američke psihološke asocijacije i član je Američke asocijacije za unapređenje nauke. Dva puta je nominovan za Pulicerovu nagradu za novinarstvo. Kopredsednik je Konzilijuma za istraživanje emocionalne inteligencije na Univerzitetu Ratgers i jedan je od osnivača Udruženja za akademsko, socijalno i emocionalno usavršavanje u Centru za obrazovanje dece na Univerzitetu Jejl (sada na Univerzitetu Ilinois u Čikagu). Redovno održava predavanja profesionalnim i stručnim grupama, biznis publici kao i na univerzitetima, a jedno je održano i u Beogradu 2015. godine. Organizovao je brojne razgovore između Dalaj-Lame i različitih naučnika čije je sadržaje kasnije preneo u neke od svojih knjiga (Destruktivne emocije 2003, Geopoetika 2004). U svojoj bibliografiji bavio se i temama samoobmanjivanja, kreativnosti, transparentnosti, meditacije, socijalne i emocionalne inteligencije i ekološke svesti.
Autor je velikog broja knjiga od kojih je najveća priznanja dobio za Emocionalnu inteligenciju (1995, Geopoetika 1997) koja je godinu i po dana bila bestseler Njujork tajmsa, i koja je prevedena na preko četrdeset jezika; Socijalna inteligencija (2006, Geopoetika 2007), Ekološka inteligencija (2009, Geopoetika, 2010), Fokusiranost (2013, Geopoetika 2015), Sila dobrote (2015, Geopoetika 2016).
