Dvadeset prvi vek ostaće upamćen (ako bude onih koji bi mogli da ga pamte) pored ostalog i po tome što je doneo ostvarenje gotovo svih mračnih proročanstava iz romanâ Dona DeLila: sasvim u skladu s upozorenjima izrečenim u tim delima, svet je postao nepregledna deponija fizičkog i digitalnog otpada, pod kojom izdišu beslovesna deca potrošačkog društva, u večitoj potrazi za rajem skrivenim iza nekog od ekrana koji su, kao lukavo podmetnuta zamena za život, za najveći deo ljudskog roda postali jedini mogući oblik egzistencije.
U romanu Tišina, DeLilo pokazuje kako izgleda svet u kome su svi ekrani odjednom pogašeni: s gubitkom smisla postojanja digitalnih uređaja, nepovratno nestaje i smisao postojanja čovečanstva. Od takvog užasa, gora je samo ravnodušnost s kojom ljudi otkrivaju da više ne umeju da vide, čuju, osete i razumeju jedni druge. Zbog toga je novi roman Dona DeLila sazdan od malog broja reči: između tih reči je moćna i zastrašujuća tišina koju treba osluškivati sa strepnjom, ali i sa slabašnom nadom da će ova bespoštedna vizija najvećeg proroka među živim američkim piscima ostati neostvarena. Ili, ako ništa drugo, da se neće ostvariti pre no što stignemo da pročitamo Tišinu.
Zoran Paunović
„Počeo sam da pišem ovaj roman 2018, mnogo pre ove pandemije“, kaže DeLilo. „Započeo sam ga sa slikom praznih ulica Menhetna. Ideja o tišini rasla je iz rečenice u rečenicu, iz poglavlja u poglavlje."
„DeLilo traga za mestom razilaska među likovima koji tvrde da brinu jedni o drugima, dok ih ne pogodi nesreća. Reči su oskudne, skoro dramske i završavaju u nizu monologa. Ovo je mala, ali vrlo dinamična knjiga; njeno prizivanje ljudi u mukama društvenih kriza odjekuje daleko."
Kirkus Reviews
„Izvrsno i očaravajuće… remek-delo… uspeva da obnovi DeLilove dugotrajne opsesije i da istovremeno duboko i žestoko zaroni u čitaočeva osećanja… Rezultat je uzvišen."
Čarls Finč, Chicago Tribune
"Izazovno… provokativno… izvanredno…hvata bujanje strahova našeg doba."
Ron Čarls, The Washington Post
„Nikada nam umetnička proza nije bila tako momentalni vodič kroz zbunjujući svet. Nikada DeLilovo predviđanje, mašta i jezik nisu bili poučniji i tako suštinski značajni."
bookrevue.com
Don DeLilo spada u red najznačajnijih savremenih američkih romanopisaca. Od svog prvog romana, objavljenog 1971. godine pod naslovom Amerikana, napisao je petnaest romana. Dobitnik je mnogih nacionalnih i međunarodnih nagrada, među kojima su Nacionalna nagrada za beletristiku za roman Bela buka (1985), PEN/Fokner nagrada za prozu za roman Mao II (1992), Nagrada Jerusalim za celokupno delo (1992), kao i Orden Vilijam Din Hauels (2000), koji dodeljuje Američka akademija umetnosti, za roman Podzemlje, u književnom časopisu Njujork tajms buk rivju svrstan među tri najbolja romana u poslednjih dvadeset pet godina. Godine 2008. dobio je Orden časti Nacionalnog udruženja umetnika, za izuzetno ostvarenje u književnosti. Nagrada PEN/Sol Belou, u čijem žiriju je Filip Rot, za posebna dostignuća u američkoj književnosti dodeljena mu je 2010. godine, a dobitnik je i novoustanovljene Nagrade za američku beletristiku Kongresne biblioteke u 2013. godini, koja se dodeljuje piscima čija dela ne odlikuje samo umetničko umeće i originalnost već su i „snažan, jedinstven i rečit glas o američkom iskustvu". Sa svojom prvom zbirkom kratkih priča Anđeo Esmeralda, bio je finalista za dve nagrade: Nagradu za priču 2012. godine i PEN/Fokner nagradu za fikciju, takođe za 2012. godinu. Iste godine DeLilo je primio književnu nagradu Karl Sandburg na univerzitetu Ilinois u Čikagu.
U novembru 2015. odlikovan je Medaljom za izuzetan doprinos američkoj književnosti. Nagrada se dodeljuje za životno delo i pripada instituciji Nacionalne nagrade za književnost (National Book Award), čiji je DeLilo takođe raniji dobitnik.
Autor je i tri drame i na desetine pripovedaka i eseja koji se bave kako umetničkim tako i fenomenima američke stvarnosti.
