U ovoj izuzetnoj knjizi, žanrovski smeštenoj između putopisa i romana i ovenčanoj brojnim evropskim nagradama, Kapka Kasabova se vraća u rodnu Bugarsku iz koje se s roditeljima iselila kao tinejdžerka. Putujući i istražujući granicu sa Grčkom i Turskom po bespućima planine Strandže, ona otkriva ovu zagonetnu regiju oblikovanu silama istorije, a još ranije – mitovima i legendama. Čudesni likovi i njihove priče, retko komične, a češće tragične, omogućavaju joj da nam razotkrije tajne kako civilizacijske tako i lične. Ona uspeva da pronađe obične ljude čije će priče, bolje nego bilo koja zvanična istorija, dočarati svu tragediju, ali i dinamičnost ovog kutka Evrope, bacajući posebno svetlo na aktuelnu migrantsku krizu. Ovo je duboka i napeta priča o migracijama, istorijskim i modernim, i svim tragičnim aspektima granice kao razloga za etničko čišćenje i zabrane prolaska. Osim što autorka ispisuje i putopis i političku istoriju i egzistencijalnu dramu, u njenim savršenim opisima prirode planine i reke gotovo da su glavni likovi ovog dela, u svoj apsurdnosti od ljudi nametnutih uloga da odeljuju države i narode.
„Ovo je izvanredna knjiga, priča o putovanju i pažljivom osluškivanju, i donosi nešto svojevrsno novo u književnoj priči o modernoj migraciji.. [U trenutku kad] se tražioci azila premeštaju s jednog na drugi kraj sveta, Granica je aktuelno štivo.“
The New Statesman
„Jedna od onih knjiga koje putopise uzdižu u umetnost.“
Herald
„Granica nudi mračan pogled na svet krijumčara i špijuna, gde se prošlost ne da, iako se ljudi bore da dosegnu svetliju budućnost.“
Booklist
Kapka Kasabova je rođena 1973. godine u Sofiji, Bugarska, u porodici naučnika. U rodnom gradu je pohađala francusku gimnaziju. Krajem hladnog rata, 1990. godine, sa porodicom se preselila u Englesku, i potom na Novi Zeland, gde je diplomirala francusku i rusku književnost, kao i engleski jezik i kreativno pisanje. U to vreme počinje da piše i objavljuje poeziju i putopise na engleskom jeziku. Danas etablirana autorka dokumentarno-umetničke proze i putopisa, Kasabova od 2005. godine živi u Škotskoj.
Njen prvi roman Izviđanje (Reconnaissance 1999) osvojio je Književnu nagradu Komonvelta. Slede narativno publicističke knjige: Ulica bez imena (Street Without a Name 2008, nominovana za nagradu Stenford-Dolman za najbolju putopisnu knjigu), Vila Pacifika (Villa Pacifica 2011) i, iste godine, Dvanaest minuta ljubavi (Twelve Minutes of Love 2011, u užem izboru za knjigu godine u Škotskoj 2012). Njeno delo Prema jezeru (To the Lake 2020, proglašeno za knjigu nedelje na radiju Bi-Bi-Si 4), i zvanično je najbolja prevedena strana knjiga u Francuskoj 2021.
Granica (2017, Geopoetika 2022) prevedena na dvadeset jezika, osvojila je brojne međunarodne nagrade: nagradu Nikola Buvije koja se dodeljuje autorima izuzetnog stila potkrepljenog težnjom za drugim, za susretima i svetom; posebno priznanje žirija Evropske nagrade za esej (Prix du livre européen); nominovana je za Srednjoevropsku književnu nagradu Angelus; osvojila je nagradu Al Rodan koju dodeljuje Britanska akademija umetnosti i nauke za doprinos globalnom kulturnom razumevanju; nagradu Stanford-Dolman za knjigu godine; priznanje Highland Book Prize, i bila je u užem izboru za Nacionalnu nagradu američkih književnih kritičara, britansku nagradu Bejli Giford, nagradu Ondače Kraljevskog književnog društva, nagradu Daf Kuper, nagradu Gordon Bern i nagradu „Hleb i ruže“ koja se dodeljuje svake godine u Velikoj Britaniji za najradikalniju knjigu.
Dela Kapke Kasabove prevedena su na više svetskih jezi, a njeni eseji su objavljeni u brojnim uglednim svetskim časopisima.
