„Sve do sredine devetnaestog veka persijskom prozom dominirale su tradicionalne narodne priče, didaktičke priče, bajke i istorijske i herojske sage. Tadašnja proza, zarobljena u rukama pisara, dvorskih pesnika i sekretara, uglavnom je ponavljala ritmične i rimovane tekstove koji su odgovarali ukusu i merama dvora i državnih zvaničnika, potpuno udaljenih od svakodnevnog života običnog naroda. Tek s ustavnom revolucijom (1905–1907) i većim prodorom moderne civilizacije i novih kulturnih uticaja, persijska proza doživela je temeljne promene. Početkom stoleća talasi modernizma i promena počinju da zapljuskuju Iran. Prilikom izbora priča za ovu zbirku, trudili smo se da obuhvatimo što širi vremenski period i predstavimo autore koji su stvarali tokom celog veka postojanja kratke priče u Iranu… Zbirka ukljucuje dvadeset tri priče koje obuhvataju tri ključne faze razvoja iranske kratke proze: formirajući period (dvadesete i tridesete godine dvadesetog veka), fazu utemeljenja (1953–1979) i period raznovrsnosti (1979. – danas). Nadamo se da će ovakav izbor omogućiti uvid ne samo u tokove iranske kratke proze već i u razvoj stila, tehnike pisanja i načina na koji su pisci reagovali na velike promene koje su oblikovale iransko društvo, naročito posle Islamske revolucije 1979. godine.“
Aleksandar Dragović, iz Predgovora
Evropska i srpska kultura ne poznaju savremenu iransku književnost. Upoznate su sa poezijom, žanrom omiljenim još iz drevnih persijskih vremena, koja je zasluženo čuvena diljem sveta. Firdusi, Hajjam, Rumi, Hafiz odavno su svoje poetsko nasleđe utemeljili u panteon svetske baštine. Pored nekoliko romana objavljenih u Srbiji, priče skoro da nisu. Skrajnute su nezasluženo iako su, slobodno se može reći, postale omiljen i široko rasprostranjen žanr u iranskoj literaturi.
Ovim izdanjem Geopoetika srpskim čitaocima prinosi plamičak ove iranske razlicitošću bogate proze 20. veka.
Vladislav Bajac
