Antonio Lobo Antuneš

Antonio Lobo Antuneš rođen je 1942. godine u Lisabonu. Studirao je medicinu i specijalizovao psihijatriju. Mobilisan je 1970. godine da bi služio kao vojni lekar u ratu u Angoli. Ostavivši tada trudnu suprugu za sobom, provodi na frontu dvadeset i sedam meseci, od 1971. do 1973. godine. Tamo upoznaje Ernešta Mela Antuneša (1933–1999), jednog od arhitekata Revolucije karanfi la 1974, i autora nekih od najvažnijih političkih dokumenata Pokreta oružanih snaga koji je izveo revoluciju. 

Ovi događaji ostavili su trag na književnu putanju autora: užas i besmisao kolonijalnog rata, kao i izneverena revolucija, teme su kojima se često vraća. Prve romane objavio je na izmaku sedamdesetih godina dvadesetog veka, a sredinom osamdesetih napušta karijeru lekara i posvećuje se isključivo pisanju. Jedan od njegovih ranih romana, Iza Božjih leđa, dostupan je i u prevodu na srpski.

Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, među kojima su najvažnije: Velika nagrada za roman i novelu Portugalskog društva pisaca 1985. godine, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost 2000, Nagrada Latinske unije 2003, Nagrada „Jerusalim" 2005, Nagrada „Kamoiš" 2007, Nagrada „Huan Rulfo", 2008, Međunarodna nagrada „Nonino", 2014. Više puta je nominovan za Nobelovu nagradu.

Roman Priručnik za inkvizitore (Geopoetika, 2016) u Francuskoj je nagrađen Nagradom za najbolji strani roman (Prix du Meilleur livre étranger), čiji su prethodni dobitnici i Kaneti, Asturijas, Kazancakis, Muzil, Darel, Kavabata, Gras, Singer, Apdajk, Markes, Šulc, Sabato, Ljosa, Ruždi, Rot, Pamuk…

U Portugaliji Lobo Antuneš je proglašen vitezom Velikog krsta reda Svetog Jakova od mača, a u Francuskoj je odlikovan Ordenom komandanta reda umetnosti i književnosti.