Laš Fr. H. Svensen u Beogradu promoviše novu knjigu "Filozofija laži"
23.04.2024.
Knjiga "Filozofija laži" je rezultat opsežnog istraživanja o laganju u svakodnevnom životu.
Šta je laž?
Da bi se razumeo do kraja pojam laži, moraju se analizirati pomovi istine, istinitosti, istinolikosti, ali i nebuloza (bullshit). Laš Svensen takođe istražuje i etiku laganja – zašto je laganje skoro uvek moralno pogrešno, i kako je laganje prijateljima posebno loše, jer pokreće pitanje poverenja.
„Mi se, uporno, samozavaravamo, a istovremeno smatramo da je naša obaveza da budemo iskreni prema sebi.“ Od laganja drugih preko laganja sebe, što bi bilo tretiranje laži u najbliskijim odnosima, prelazi se na laž na nivou društva i mesto laži u političkom životu. Nakon što se u ovoj studiji rezimiraju najvažniji filozofski doprinosi razmatranju uloge koju laž može ili treba da ima u politici, pri čemu se raspravlja o misliocima poput Platona, Makijavelija, Hobsa, Vebera, Hane Arent, postavlja se pitanje zašto današnji politički akteri – sa akcentom na državne lidere – lažu i u kojoj meri imaju moralno prihvatljiv razlog za to – od Platonove teorije o „plemenitoj laži“ do Donalda Trampa. Svensenov zaključak je taj da, ako tu i tamo slažemo, svi smo većinu vremena pouzdani. Verovanje drugima nas čini ranjivim, ipak „nasamariće vas s vremena na vreme, no bolje je povremeno biti nasamaren nego provesti život u hroničnom nepoverenju prema drugima.”
Knjigu su s norveškog jezika prevele Milica Višnjić i Gorana Knežević.
Povodom Svensenovog dolaska, Geopoetika je ponovo objavila i dva kultna naslova – "Filozofija dosade", originalno objavljen kod nas 2004. godine, bestseler preveden na petnaest jezika i "Filozofija straha", koji je Geopoetika prvi put objavila 2008. godine.
Laš Fr. H. Svensen (1970) je profesor filozofije na Univerzitetu u Bergenu i projekt menadžer u istraživačkoj organizaciji Civita. Objavio je niz knjiga koje su prevedene na dvadeset četiri jezika. Geopoetika je, pored ova dva naslova, do sada objavila i knjige "Filozofija mode" (2005), "Filozofija zla" (2006), "Filozofija rada" (2012), "Filozofija slobode" (2013) i "Filozofija usamljenosti" (2017).
Pročitaj više
Dan(i) knjige u Geopoetici! 30% popusta na sva naša izdanja od 20. do 30. aprila
20.04.2024.
Pročitaj više
Predstava "Zvona i čini" Viktorije Čaplin u Beogradu
21.03.2024.
Geopoetika je o ovom velikom autoru i glumcu objavila 2014. godine knjigu “Svet pozornice / Svet filma Svetlosti pozornice” izvrsno opremljenu, u tvrdom povezu, koju potpisuje Dejvid Robinson. Čaplin je priču filma “Svetlosti pozornice” isprva zamislio kao kratki roman od trideset i četiri hiljade reči to jest oko sto strana, pod nazivom “Svet pozornice” (Footlights), koji se takođe nalazi u ovoj knjizi u kojoj je ujedno i prvi put objavljen, i to više od šezdeset godina od kada je napisan. Ovu knjigu ilustruju do tada neobjavljivani dokumenti i fotografije iz Čaplinovih arhiva, kao i istorijske fotografije iz sveta teatra kakav je bio u Čaplinovoj mladosti.
„Godine 1979. nastupali smo pod šatorom u Parizu – a Dejvid Robinson je objavio prikaz predstave u Tajmsu. Godinu dana kasnije sreli smo ga u studiju Riversajd u Londonu preko Džerija Epstina, pa smo ga povezali sa Unom Čaplin, koja je za njega otvorila vrata Čaplinove arhive. Dejvid Robinson je s vremenom postao jedan od najboljih i najinformisanijih Čaplinovih biografa. Njegovo duboko poznavanje istorije varijetea, cirkusa i vodvilja prirodno ga vodi ka filmu koji ovaj svet slika na tako živopisan način. Film i varijete su velike strasti Dejvida Robinsona... Nije čudo što su “Svetlosti pozornice” posebno privukle njegovu pažnju. Uvek su ga okruživale veličine poput Grimaldija, Malog Tiča, Vilijama Kloda Fildsa, Freda Karnoa, Harija Lodera, Groka i svih ostalih. Čarli se rodio u tom svetu, i iz njega je crpeo inspiraciju. Niko drugi ne bi mogao da nam ispriča priču iz pozadine filma “Svetlosti pozornice” tako kao Dejvid Robinson.“
Viktorija Čaplin i Žan-Batist Tijere, Cirque Invisible
U predstavi “Zvnona i čini” koja predstavlja poemu o ranama i pobuni igra Čaplinova unuka, Aurelija Tijere. Delo koje je osmislila, skrojila i odsanjala njena majka Viktorija Čaplin, ostavlja snažan utisak i širom otvara vrata psihe.
Knjiga “Svet pozornice / Svet filma Svetlosti pozornice” može da se kupi sa 20% popusta u knjižari Geopoetika u Ulici Laze Pačua ili preko sajta www.geopoetika.com, kao i u bolje snabdevenim knjižarama.
Pročitaj više
"Ruka u vatri" Staše Bajac u užem izboru za Nagradu "Laza Kostić"
20.03.2024.
Žiri u sastavu Milica Vučković, Goran Ibrajter i Vladimir Gvozden proglasiće dobitnika Nagrade "Laza Kostić" na Novosadskom sajmu 21. marta na otvaranju Dana Laze Kostića, kada biti i uručena nagrada.
Pročitaj više
Radivoj Šajtinac dobitnik Nagrade "Jovan Skerlić" za 2023. godinu
13.02.2024.
Radivoj Šajtinac rođen je 1949. godine u Zrenjaninu. Član je Srpskog književnog društva, Društva književnika Vojvodine i Srpskog PEN-a. Bio je jedan od osnivača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu „Ulaznica”. Piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, bavi se dramaturgijom, a i prevodi s ruskog i engleskog jezika. Poezija, proza i eseji Radivoja Šajtinca prevođeni su na engleski, nemački, francuski, španski, mađarski, slovenački, makedonski, rumunski, poljski, finski, turski, slovački i grčki jezik.
Pročitaj više
30% popusta od 10. do 14. februara na sva naša izdanja povodom Dana zaljubljenih
09.02.2024.
Pročitaj više
Razgovor o knjizi "Devojka, 1983" Lin Ulman u Parobrodu
30.01.2024.
Lin Ulman u svom romanu iznosi brutalnu priču o zloupotrebi moći, podeljenu na tri dela pod imenom: Plavo-Crveno-Belo. U traganju za Devojkom iz 1983. godine, Ulman citira mnogobrojne pesnikinje, autorke i autore, između ostalih En Karson, En Sekston, Dženi Ofil, Ingeborg Bahman, Simon de Bovoar, Federika Garsija Lorku ali i francusku dobitnicu Nobela za književnost Ani Erno. Lin Ulman (1966), jedan je od najistaknutijih glasova u skandinavskoj književnosti. Dobitnica je nekoliko nagrada, među kojima su nagrada ''Amalija Skram''za književni rad i Zlatno pero za novinarski rad u vodećim norveškim dnevnim novinama Aftenposten. Roman ''Nespokojni'' (Geopoetika, 2018) nominovan je za književnu nagradu Nordijskog saveta, kao i za Nacionalnu nagradu kritičara, koju su ga nazvali književnim remek-delom. Živi u Oslu.
Pročitaj više
Nađa Petrović sa romanom "Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate" na Postninovskim čarolijama
22.01.2024.
Roman "Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate" je tinejdžerska drama koja se pretvara u uzbudljivu intimnu ispovest. Priča o krhkosti, strahu od smrti i od života.
Pročitaj više