Vesti

"Čajna Dejli" objavile tekst o Klubu čitalaca kineske književnosti u Srbiji

05.01.2022.

Reč je o najvećem kineskom listu koji izlazi na engleskom jeziku i koji ima svoja predstavništva u većim kineskim gradovima, ali i u Njujorku, Vašingtonu, Londonu i Katmanduu. Namenjen je prvenstveno stranim diplomatama, strancima koji žive u Kini, turistima.

"Bajni svete, gde si ti" i "Špijun iz prvog lica" među deset najboljih u Srbiji

05.01.2022.

Nobelovac Orhan Pamuk povodom objavljivanja srpskog izdanja – prvog prevoda u svetu njegovog najnovijeg romana "Noći kuge"

29.12.2021.

Oni koji su čitali moje ranije knjige u izdanju Geopoetike, kao što su Tiha kuća  i Bela tvrđava znaju da u njima postoje delovi koji se bave kugom. Svaki put kada bih završio neki roman, pitao sam se zašto ne bih sada napisao moj roman o kugi i sebi sam odgovarao da nisam još uvek spreman, jer treba puno da istražujem. Trebalo mi je 35 godina psiholoških priprema i istraživanja da bih počeo da pišem ovaj roman. U početku sam želeo da napišem istorijski roman koji se odigrava za vreme kuge u vreme Osmanskog carstva. Noći kuge su upravo roman o tome. U stvari želeo sam da napišem roman koji obrađuje više egzistencijalističkih tema, kao što su – individulanost, vera, otpor, strah od smrti. Te teme vodile su me ka temama poput orijentalizma i fatalizma. Orijentalizam je pojam nastao u zapadnom svetu pokušavajući da objasni svet muslimana. Skoro  dvadeset godina sam želeo da napišem roman u kojem bih se borio protiv predstavljanja muslimana kao fatalista. Onda sam priču razvijao i čitao sve više i više i shvatio da je ono što bi roman o kugi činilo zanimljivim jeste politička mera uspostavljanja karantina. Čitao sam puno o raznim epidemijama kuge i postavio sam svoj roman u period koji je poznat pod nazivom Treća svetska pandemija kuge, koja je počela 1894. Posle puno istraživanja, početak svog romana sam bazirao na stavu da uspostavljanje karantina svaku vladu čini više autoritarnom. Postojali su mnogi pisci koji su pre mene pisali o kugi. Jedan od njih je svakako Alber Kami sa svojim romanom Kuga koji sam ja čitao kada sam imao 20 godina. Najznačaniji delo o kugi je ono Danijela Defoa Godina kuge. Toliko se divim telantu Danijela Defoa i njegovom razmišljanju i imaginaciji o ljudskoj prirodi. On je toliko pažnje posvetio ljudskim reakcijama kada je kuga vladala. Treća knjiga je autora Aleksandra Manzonija Zaručnici, italijanski klasik u kojem je samo 30 strana o kugi, ali je to najrealističniji deo o kugi ikada napisan. 

Tako sam ja dugo pisao ovaj roman i baš kad sam mislio da ga završim…Bam! U martu 2020. počela je ova pandemija. Bio sam tada u Americi i 15. marta panično sam otišao na aerodrom i vratio se u Istanbul. Trebalo mi je onda deset meseci da završim knjigu. Četrdeset godina sam se pripremao da napišem knjigu čija je radnja postavljena u vreme epidemije i baš u trenutku kada je trebalo da završim roman, dešava se pandemija. I onda sam se uplašio da će svi reći: Pa on je pisao ovaj roman nakon što je počela pandemija izazvana  korona virusom. Da bih izbegao te optužbe ili da bih samo obavestio čitaoce da pišem taj roman već tri ili četiri godine u to vreme napisao sam članak  za  Njujork Tajms.

Ova knjiga je objavljena u Turskoj u martu ove godine i u međuvremenu sam dao mnogo intervjua i imao mnogo press konferencija u Turskoj  i uvek sam dobijao pitanje – Kakva je razlika u reakciji ljudi u vreme epidemije kuge o kojoj pišete u romanu i naše reakcije na korona virus danas. Ima sličnosti, kao odbijanje, neproverene teorije, antimedicinsko raspoloženje, antivladino raspoloženje, uz činjenicu da vlast postaje sve autoritarnija zbog nametanja pravila karantina i to je univerzalno za pandemiju u svim vremenima. S druge strane, govoreći o  razlikama u reakcijama - u Srednjem veku ljudi nisu znali da čitaju i pišu, nisu bili obrazovani, ništa nisu mogli da razumeju. Informacije su bile tako ograničene, ljudi su umirali, a nisu znali šta se događa. Nisu imali tv, novine, internet,  a možda baš zbog toga ljudi su bili mnogo uplašeni jer su umišljali razne teorije. Mi danas znamo šta su virusi, mi imamo globalne informacije, toliko toga znamo. Danas smo uplašeni jer gledamo kako ljudi u bolnicama umiru, kako umiru sa maskama za kiseonik i respiratorima. Ceo svet je gledao na početku ove pandemije kako u Italiji kamioni odvoze leševe. 

Pre korona virusa moji prijatelji su mi govorili – kakav ti je ovo roman o pandemiji, to je stara tema, to nikoga neće zanimati. Odjednom isti ljudi su počeli da mi govore da imam sreće. Neki su čak tvrdili da sam znao da dolazi pandemija korona virusa pa sam zato odlučio da pišem o epidemiji kuge. Izuzetno sam srećan što vam se obraćam povodom objavljivanja prvog prevoda u svetu u izdanju beogradske Geopoetike.  

Bujdina "Modra krv" među sto najboljih u veku

28.12.2021.

Nobelovac Orhan Pamuk povodom objavljivanja srpskog izdanja – prvog prevoda u svetu njegovog najnovijeg romana "Noći kuge"

28.12.2021.

Oni koji su čitali moje ranije knjige u izdanju Geopoetike, kao što su Tiha kuća  i Bela tvrđava znaju da u njima postoje delovi koji se bave kugom. Svaki put kada bih završio neki roman, pitao sam se zašto ne bih sada napisao moj roman o kugi i sebi sam odgovarao da nisam još uvek spreman, jer treba puno da istražujem. Trebalo mi je 35 godina psiholoških priprema i istraživanja da bih počeo da pišem ovaj roman. U početku sam želeo da napišem istorijski roman koji se odigrava za vreme kuge u vreme Osmanskog carstva. Noći kuge su upravo roman o tome. U stvari želeo sam da napišem roman koji obrađuje više egzistencijalističkih tema, kao što su – individulanost, vera, otpor, strah od smrti. Te teme vodile su me ka temama poput orijentalizma i fatalizma. Orijentalizam je pojam nastao u zapadnom svetu pokušavajući da objasni svet muslimana. Skoro  dvadeset godina sam želeo da napišem roman u kojem bih se borio protiv predstavljanja muslimana kao fatalista. Onda sam priču razvijao i čitao sve više i više i shvatio da je ono što bi roman o kugi činilo zanimljivim jeste politička mera uspostavljanja karantina. Čitao sam puno o raznim epidemijama kuge i postavio sam svoj roman u period koji je poznat pod nazivom Treća svetska pandemija kuge, koja je počela 1894. Posle puno istraživanja, početak svog romana sam bazirao na stavu da uspostavljanje karantina svaku vladu čini više autoritarnom. Postojali su mnogi pisci koji su pre mene pisali o kugi. Jedan od njih je svakako Alber Kami sa svojim romanom Kuga koji sam ja čitao kada sam imao 20 godina. Najznačaniji delo o kugi je ono Danijela Defoa Godina kuge. Toliko se divim telantu Danijela Defoa i njegovom razmišljanju i imaginaciji o ljudskoj prirodi. On je toliko pažnje posvetio ljudskim reakcijama kada je kuga vladala. Treća knjiga je autora Aleksandra Manzonija Zaručnici, italijanski klasik u kojem je samo 30 strana o kugi, ali je to najrealističniji deo o kugi ikada napisan. 
Tako sam ja dugo pisao ovaj roman i baš kad sam mislio da ga završim…Bam! U martu 2020. počela je ova pandemija. Bio sam tada u Americi i 15. marta panično sam otišao na aerodrom i vratio se u Istanbul. Trebalo mi je onda deset meseci da završim knjigu. Četrdeset godina sam se pripremao da napišem knjigu čija je radnja postavljena u vreme epidemije i baš u trenutku kada je trebalo da završim roman, dešava se pandemija. I onda sam se uplašio da će svi reći: Pa on je pisao ovaj roman nakon što je počela pandemija izazvana  korona virusom. Da bih izbegao te optužbe ili da bih samo obavestio čitaoce da pišem taj roman već tri ili četiri godine u to vreme napisao sam članak  za  Njujork Tajms.
Ova knjiga je objavljena u Turskoj u martu ove godine i u međuvremenu sam dao mnogo intervjua i imao mnogo press konferencija u Turskoj  i uvek sam dobijao pitanje – Kakva je razlika u reakciji ljudi u vreme epidemije kuge o kojoj pišete u romanu i naše reakcije na korona virus danas. Ima sličnosti, kao odbijanje, neproverene teorije, antimedicinsko raspoloženje, antivladino raspoloženje, uz činjenicu da vlast postaje sve autoritarnija zbog nametanja pravila karantina i to je univerzalno za pandemiju u svim vremenima. S druge strane, govoreći o  razlikama u reakcijama - u Srednjem veku ljudi nisu znali da čitaju i pišu, nisu bili obrazovani, ništa nisu mogli da razumeju. Informacije su bile tako ograničene, ljudi su umirali, a nisu znali šta se događa. Nisu imali tv, novine, internet,  a možda baš zbog toga ljudi su bili mnogo uplašeni jer su umišljali razne teorije. Mi danas znamo šta su virusi, mi imamo globalne informacije, toliko toga znamo. Danas smo uplašeni jer gledamo kako ljudi u bolnicama umiru, kako umiru sa maskama za kiseonik i respiratorima. Ceo svet je gledao na početku ove pandemije kako u Italiji kamioni odvoze leševe.
Pre korona virusa moji prijatelji su mi govorili – kakav ti je ovo roman o pandemiji, to je stara tema, to nikoga neće zanimati. Odjednom isti ljudi su počeli da mi govore da imam sreće. Neki su čak tvrdili da sam znao da dolazi pandemija korona virusa pa sam zato odlučio da pišem o epidemiji kuge. Izuzetno sam srećan što vam se obraćam povodom objavljivanja prvog prevoda u svetu u izdanju beogradske Geopoetike. 

"Hronika sumnje" Vladislava Bajca na makedonskom jeziku

27.12.2021.

Hronika sumnje je prethodno objavljena u Albaniji, a uskoro treba da se pojavi i u Rusiji.
U Srbiji je doživela tri izdanja, dobila nagradu Meša Selimović za najbolju knjigu godine, bila u najužem izboru za NIN-ovu i regionalnu nagradu Mirko Kovač.

Kineski pisac Su Tong otvorio Klub čitalaca kineske književnosti u Srbiji

24.12.2021.

Predstavljajući Su Tonga, književna prevoditeljka i profesor Filološkog fakulteta Mirjana Pavlović je istakla da su „srpski čitaoci pročitali prevode tri njegova dela, Žene i konkubine (Geopoetika, 2010), Binu (Geopoetika, 2006) i Moj carski život (2006), koja se mogu svrstati u žanr „neoistorijskog romana“, posle čega je književnik govorio o svom shvatanju  istorije i fikcije, kao i o načinu na koji je oblikovao ženske likove u svojim romanima. 

Za Su Tonga, istorija je tradicionalno odelo u koje voli da odene svoju priču i da na taj način pruži sopstvenu interpretaciju događaja iz prošlosti. „Jer, istorija i fikcija su neraskidivo isprepletani, s obzirom na to da književnost predstavlja jednu vrstu beleženja istorije. Ali, ono što me u takvoj jednoj priči najviše zanima jeste ličnost čoveka, njegova sudbina i borba za opstanak“, rekao je Su Tong. U tom pogledu, dobri primeri u njegovom stvaralaštvu su romani Binu i Moj carski život. 

Na opasku da je poznat kao pisac koji u svojoj prozi vrlo duboko zadire u psihologiju žena, Su Tong se našalio i rekao da ga supruga i dan danas optužuje da on zapravo uopšte ne poznaje žene. Istakao je da ga je pišući Žene i konkubine, novelu koja ga je proslavila između ostalog i zbog toga što je čuveni reditelj Džang Jimou po njoj snimio odličan film Podigni crveni lampion, u prvom redu „zanimalo stanje ljudskog duha u jednoj poligamnoj porodici, koje su bile tipične u staroj Kini. Hteo sam da ispitam kakvi su bili međusobni odnosi ženskih članova u takvoj porodici, a mora da su bili vrlo bliski, dakle, u kakve sukobe su ulazile i kako su ih rešavale.“

Zahvalivši mu se na predavanju kojim je otvoren Klub čitalaca kineske književnosti, urednik „Geopoetike“ Vladislav Bajac, podsetio je Su Tonga na objavljivanje srpskog prevoda Binu 2006. godine, kao dela svetske edicije „Mitovi“, koju je pokrenuo škotski izdavač Cannongate, i istakao da ta knjiga predstavlja  „jednu vrstu moderne prekretnice za kinesku literaturu na srpskom tržištu, kao i simbolički, ali i realno vrlo važnu knjigu za to vreme“. Takođe, da je prevod knjige Binu na srpski jezik bio prvi u svetu: završen, a i pokazan, upravo na predstavljanju originala knjige u Pekingu.

Su Tongovo predavanje zainteresovano je pratila brojna publika, koja je čuvenom kineskom autoru postavila i nekoliko pitanja u vezi sa njegovim stvaralaštvom. Događaj je konsekutivno prevodila Ana Jovanović.  

http://www.chinawriter.com.cn/n1/2021/1223/c404090-32315140.html

Kliknuti na opciju English.

Predavanje o knjizi "Tri kralja"

17.12.2021.

Predavanje će biti održano u okviru Dana orijentalistike na Filološkom fakultetu pod naslovom "Odrastanje za vreme Kulturne revolucije - A Čengova Tri kralja".

Možete ga slušati na linku: 

https://zoom.us/j/91409449301?pwd=aVJLRGdhV1lhdkU0ZVQyYkZsUEtSdz09#success

Branko Anđić o romanu "Tri tužna tigra"

17.12.2021.

Anđić koji je, zajedno sa suprugom Ljiljanom Popović Anđić, preveo sa španskog roman ''Tri tužna tigra'', pričaće o tome kako je roman otkrio, kako ga je doživeo u prvom čitanju, a kako u kasnijim susretima sa njim, i sa kakvim izazovima se susretao prilikom prevođenja. 

Novogodišnji popusti Geopoetike u knjižari, na sajtu i u Hali 2 Beogradskog sajma! Pun džak knjiga!

16.12.2021.

Napunite džak našim novim, starim, ozbiljnim, duhovitim, dirljivim, uzbudljivim i beskompromisnim knjigama i usrećite sebe i ljude do kojih vam je stalo. 
Čeka vas i premijerni gift program koji smo posebno dizajnirali misleći na predstojeće praznike i vreme poklanjanja. 
Uz naše knjige nisu vam potrebni ukrasi i lampice, one svetle same od sebe.