Bračni par zašao u godine sa užasom i strepnjom prati izgradnju moderne višespratnice u susedstvu svoje kuće, u stambenoj četvrti dobrostojeće građanske klase u čileanskoj prestonici Santjago. Vreme je teške ekonomske krize koja je prosjacima, beskućnicima i siromasima zasula njihov grad. U jednom trenutku gradnja iznenadno prestaje - jer je graditelj bankrotirao - i od višespratnice ostaje samo nedovršeni skelet od čelika i betona. Supružnici doživljavaju tu nedovršenu avetinjsku ruševinu kao pretnju svom svetu i intimi zaštićenim bukoličkim vrtom, kao simbol haosa, nasilja i bede, suprotnosti njihove građanske oaze koja ih izoluje od problema sveta koji ih okružuje, ali ne dodiruje.
To je okvir novele koja sažima sve najvažnije teme i spisateljske trikove najvećeg čileanskog prozaiste, Hosea Donosa. Dekadencija viših staleža, odsustvo društvenog dijaloga, kriza identiteta, tema sigurne kuće, obrađeni su besprekornim ekspresionističkim stilom u kojem je minuciozna predmetnost nosilac ludačkog, fantazmagoričnog, apsurdnog pogleda na svet dostojnog najboljih slika Munka, Šilea i Barlaha, ali i velikih romana koji su ga proslavili - Bestidna noćna ptica, Krunisanje, Letnjikovac.
Branko Anđić
„Neću da budem fotograf stvarnosti, već da je u sebi sintetišem.“
Hose Donoso
Hose Manuel Donoso Janjes (1924-1996) rođen je u imućnoj porodici lekara i advokata u čileanskoj prestonici Santjago. Po završetku srednje škole putovao je po Evropi i Americi, da bi studije anglistike završio u rodnom gradu i na Univerzitetu Prinston, u SAD. Bio je profesor engleske književnosti na Katoličkom univerzitetu u Čileu, radio kao novinar u nedeljniku Ersilja i meksičkom časopisu Siempre, bio je i gostujući profesor kreativnog pisanja u čuvenoj književnoj radionici Univerziteta u Ajovi u periodu 1965-1967. Predavao je takođe na univerzitetima Prinston, Kolumbija i Dartmaut. Dva puta je dobio stpendiju Gugenhajm. Osim u SAD, povremeno je živeo u Meksiku (u kući svog srednjoškolskog druga Karlosa Fuentesa), u Buenos Ajresu i u Španiji. Od 1973, posle zavođenja Pinočeove diktature, zvanično je s porodicom boravio u egzilu u Španiji, da bi se sredinom osamdesetih godina prošlog veka vratio u Čile, gde je držao radionicu kreativnog pisanja koju su pohađali mnogi od najboljih potonjih čileanskih pisaca. Prvi put je kao pisac pažnju privukao 1955. objavljivanjem zbirke pripovedaka Letovanje i druge priče za koju je dobio Nagradu grada Santjaga (Municipal de Literatura de Santiago), a pet godina potom i zbirkom Čarlston. Međunarodni ugled stekao je svojim prvim romanom Krunisanje, koji je prvo objavljen u SAD, potom u Engleskoj i tek onda u Čileu (1957. godine). Kao član „tvrdog jezgra“ latinoameričkog proznog buma 1960-ih i '70-ih, Donoso je za svoje obimno delo - devet romana objavljenih za života, dva posthumno, tri knjige novela, dve knjige priča, dve knjige eseja, nekoliko knjiga članaka, dnevnika, prepiske, jedna zbirka pesama i dva dramska dela - primio mnoštvo najviših nacionalnih i međunarodnih nagrada, među kojima su najznačajnije: Nacionalna nagrada Čilea za književnost (1990), Nagrada kritike (1979), italijanska međunarodna nagrada Mondelo za celokupno stvaralaštvo (1990), INTAR Zlatna palma za književnost i pozorište (Njujork, 1991), kao i najviša odlikovanja Francuske (Red umetnosti i književnosti), Španije (Orden velikog krsta, Orden Alfonsa X) i Čilea (Orden Gabrijela Mistral za izuzetan doprinos kulturi). Od 1980. član je Akademije nauke i umetnosti Čilea. Osim romana Bestidna noćna ptica koji je Harold Blum proglasio jednom od najznačajnijih kanonskih knjiga druge polovine dvadesetog veka, najboljima i najpopularnijima smatraju se Donosovi romani Coronacion (Krunisanje), Casa de campo (Letnjikovac), El lugar sin limite (Mesto bez granica), Este domingo (Ove nedelje), El jardín de al lado (Obližnji vrt), kao i knjiga eseja Historia personal del boom (Lična istorija buma).
