Ana Marija Grbić dobitnica Nagrade "Stevan Sremac"
21.11.2022.
Za nagradu „Stevan Sremac“ za 2022. godinu prispelo je 80 proznih knjiga.
Odluka o dobitniku doneta je jednoglasno, a obrazloženje žirija glasi:
"Originalno i inventivno Ana Marija Grbić u knjizi „Srneća leđa“ revitalizuje izvornu, sudbinsku i životnu, tematizaciju likova i prostora. Kreativno oživljavajući zatamnjena mesta raznolikih sudbina „običnih ljudi“, koje savremena književnost već pomalo zaboravila u karnevalskim fascinacijama konstruktivizom i jalovim ideološkim iskrivljenjima. Spretno, žanrovski i pripovedački suvereno, iskreno i neposredno, ona ispisuje književno intrigantne i čitalački uzbudljive kratke priče o ljudima i događajima uspostavljajući ponekad tragične, ponekad groteskne, svakako veoma ubedljive veze između uspomena i neposrednog iskustva, lica i naličja života, bez patetike, sentimentalizma i sreće kao jeftine eksplikacije socijalnog uspeha. Izbegavajući vešto uobičajene stereotipe u građenju likova, ne dozvoljavajući da ta vrsta prepoznatljivosti oblikuje čitalački utisak ona nalazi pravu meru između stvarnosnog predloška i njegovog književnog preoblikovanja."
Nagradu „Stevan Sremac“ dodeljuje grad Niš uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Program nagrade realizuje Niški kulturni centar, a čine je plaketa i novčani iznos.
Nagrada će Ani Mariji Grbić biti uručena tokom trajanja manifestacije „Dani Stevana Sremca“ koja se održava u Nišu svakog novembra.
Pročitaj više
Kineski pisac Han Šaogung gost u srpskom Klubu čitalaca kineske književnosti
17.11.2022.
Predstavljajući Han Šaogunga kao dobitnika više kineskih i međunarodnih književnih nagrada, profesorka Filološkog fakulteta Mirjana Pavlović je istakla da je roman „Rečnik mesta Maćao“ (Geopoetika, 2017) smeo i uspešan književni eksperiment sa formom rečnika. „Pisac koristi dovitljive, često duhovite jezičke igre pomoću kojih živopisno predstavlja mentalitet Kineza i otpor običnog čoveka za vreme Kulturne revolucije, kada se život svodio na puku borbu za opstanak“, zaključila je Pavlović.
Han Šaogung je nadahnuće za svoj roman dobio još davnih sedamdesetih godina prošlog veka kada je po završetku srednje škole poslat da živi i radi u selu na severu provincije Hunan, gde se suočio sa poteškoćama da razume lokalni dijalekat. „Tada sam shvatio da je jezik ponikao iz života i da se s vremenom oblikuje u skladu s ljudskim iskustvom. Reči u tom smislu predstavljaju vrata, neku vrstu ulaza koji nas vodi u jedan skriveni svet i istoriju, a mi ponekad, poput detektiva, pokušavamo da otkrijemo priču koja se krije iza određene reči. Stoga sam poželeo da napišem roman u kom će jezik biti jedan od likova. Hteo sam da opišem kako reči nastaju i rastu, kako se menjaju, kako su se venčale i kako su umrle“, istakao je kineski pisac.
Govoreći o rečničkoj strukturi svog romana, Han Šaogung je istakao da su ga na pisanje u toj formi podstakla filozofska razmišljanja o jeziku u Evropi šezdesetih godina prošlog veka, kao i bogat žanrovski preplet u tradicionalnoj kineskoj književnosti. „Onog trenutka kada sam odlučio da tako napišem svoj roman, osetio sam veliku slobodu, jer sam na taj način odbacio stege forme klasičnog romana koji ima svoja posebna pravila i zahteva određeni stepen dramatizacije zapleta“, rekao je Han Šaogung. Kineski pisac je, međutim, ispričao i anegdotu o tome kako je u vreme kada je roman 1996. godine prvi put objavljen u Kini, u nekim knjižarama stavljen na police predviđene za rečnike i jezičke priručnike.
Zahvalivši se Han Šaogungu na predavanju, glavni urednik „Geopoetike“ Vladislav Bajac je objasnio da je imao dva razloga za objavljivanje ove sjajne knjige. Kao izdavač, odmah je shvatio da je takvo istraživanje jezika vrsta eksperimenta koja je sadržana u samoj strukturi romana, dok je kao pisac bio privučen daoističkim i budističkim filozofskim, književnim i jezičkim nasleđem učitanim u tkivo knjige. Bajac je istakao da će „ovaj roman živeti u budućnosti jer pokazuje da je jezik živo biće koje će menjati svoj život zahvaljujući Han Šaogungu i njegovim čitaocima“.
Zoran Skrobanović, profesor Filološkog fakulteta i prevodilac „Rečnika mesta Maćao“, koji je za izvanredan prevod te knjige dobio nagradu „Miloš Đurić“ za najbolje prevedeni roman 2018. godine, naglasio je da se u taj roman odmah zaljubio čim ga je prvi put pročitao, jer se bavi jezikom, prevođenjem i sposobnošću ljudi da se međusobno razumeju. „Osetio sam posebnu bliskost prema ovom romanu zato što je Han Šaogungov književni jezik vrlo jasan i precizan i zaista sam uživao dok sam ga prevodio“, rekao je Skrobanović. On je za ovu knjigu napisao i izvanredan pogovor, takođe u obliku rečnika, ali ovog puta prevodioca.
Han Šaogungovo predavanje zainteresovano je pratila neobično brojna publika, koja je čuvenom kineskom autoru postavila nekoliko pitanja i tako podstakla zanimljiv razgovor o promenama u jeziku i načinu pisanja. Događaj je odlično i vešto konsekutivno prevodila dr Ana Jovanović sa Filološkog fakulteta.
Pročitaj više
Promocija romana "Mrtvi na dodir" Ane Marije Grbić u Beogradu
14.11.2022.
O romanu su rekli:
Upravo zbog žestoke ironije na račun likova, oni u ovom romanu mađioničarski oživljavaju, ne manje i zato što su istesani iz samog života. Ko voli moderni duh koji nas prožima, zaneće ga brzo i dinamično pripovedanje. Uvrnuti i duhoviti opisi. Svežina ovog romana podaruje nam radost koja premaša svaku paru datu za njega.
Jovica Aćin
Poznavajući njen poetski opus, nju još ne poznavajući, kad me je Ana Marija Grbić zamolila da pročitam rukopis romana Mrtvi na dodir, koji se tada drugačije zvao – pomislio sam – ako i u prozi bude bar upola onako snažna kao u poeziji, imaću to retko čitalačko zadovoljstvo.
Pokazalo se da je Ana Marija više nego upola snažna u prozi, štaviše da je vrlo uzbudljivo biti mrtav na dodir.
Svetislav Basara
Online susret s poznatim kineskim piscem Han Šaogungom u Klubu čitalaca kineske književnosti
10.11.2022.
Piščevo izlaganje i razgovor s publikom konsekutivno će prevoditi dr Ana Jovanović. Uvodničarka će biti Mirjana Pavlović, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, a govoriće i prevodilac romana, profesor Zoran Skrobanović, kao i Vladislav Bajac, glavni urednik „Geopoetike". Naši čitaoci će biti u prilici i da znamenitom književniku postave pitanja.
Han Šaogung je dobitnik više uglednih kineskih i međunarodnih priznanja od kojih se ističu Lu Sunova nagrada (2006) i Njumanova nagrada za kinesku književnost (2011). Vlada Republike Francuske mu je 2002. godine dodelila orden Viteza reda umetnosti i književnosti. Ugledni „Azijski nedeljnik” je "Rečnik mesta Maćao" uvrstio među sto najznačajnijih kineskih romana dvadesetog veka, a za njegov prevod književni prevodilac Zoran Skrobanović je dobio nagradu „Miloš Đurić” za najbolje prevedeno prozno delo 2017. godine.
Klub je, u saradnji sa izdavačem „Kineske publikacije" i pod pokroviteljstvom Udruženja književnika NR Kine, osnovala „Geopoetika" sa ciljem da se srpski čitaoci bolje upoznaju sa razvojem savremene kineske književnosti i stvaralaštvom kineskih autora.
Svi zainteresovani mogu da prate ovo predavanje posredstvom linka:
https://us02web.zoom.us/j/82330866161?pwd=M1EwTUgyVnJwY3czRk5INFVuOVc4dz09
https://us02web.zoom.us/j/82330866161?pwd=M1EwTUgyVnJwY3czRk5INFVuOVc4dz09
Pročitaj više
Promocija "24000 poljubaca" u Novom Sadu
02.11.2022.
Nakon promocije biće prikazan dokumentarni film "Trieste, Yugoslavia" reditelja Alesija Bozera o šoping opsadama Trsta od početka šezdesetih do prvog dana rata u bivšoj Jugoslaviji.
U utakmici politike i propagandnih slogana („Trst je naš!“) i privlačnosti tršćanskih robnih kuća, Ponterosa, Sanrema, Felinijevih filmova, …i želje i potrebe „običnih“ Jugoslovena da od sredine 1950-ih kroz „italijanski prozor“ počinju da upoznaju „zapadni svet“ tražeći tamo ono što nije moglo da im ponudi domaće oskudno tržište. Tako je Italija bila najčešće „prvi Zapad“ s kojim su se susretali Jugosloveni pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka.
Frančeska Rolandi ubedljivo piše o ovim velikim i malim koracima, kulturnim uticajima i preplitanjima, političkim i ideološkim otporima prihvatanju proizvoda italijanske popularne (i onih „visoke“) kulture; od modnih trendova, zabavne muzike, televizijskih programa, stripova, do filmova i savremene literature…
Prof. dr Milan Ristović
Pročitaj više
Geopoetika druga u obe kategorije novinarskih nagrada na Sajmu knjiga
30.10.2022.
Izdavačka kuća Geopoetika na drugom je mestu od svih izdavača u obe kategorije novinarskih nagrada koje se tradicionalno dodeljuju na Sajmu knjiga. U kategorijama za izdavača godine i za najprofesionalniji odnos prema medijima Geopoetika je odmah iza Lagune, koja je dobila najviše glasova novinara.
Glasala su 22 novinara iz 15 redakcija. Komisija za brojanje glasova je radila u sastavu Dragan Bogutović (Večernje novosti), Tatjana Nježić (Blic), Meliha Pravdić (Radio Beograd 2) i Marija Miljević Rajšić (RTS).
Pročitaj više
Izdanja Geopoetike u užem izboru za Nagrade Sajma knjiga
28.10.2022.
Na 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga dodeljene su zvanične nagrade, a izdanja Geopoetike našla su se u užem izboru u dve kategorije i to: Sabrana dela Mirče Elijadea koja čine četiri romana: Mladost bez mladosti, Gaudeamus, Roman kratkovidog adolescenta i Bengalska noć/Maitreji u katogriji Nagrada za izdavački poduhvat godine i knjiga Zorana Milutinovića Fantom u biblioteci/Phantom in the Library u kategoriji Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke.
Ovi vredni naslovi čekaju vas na našim štandovima u Areni Hale 1 i Hali 4 Beogradskog sajma. Vidimo se još nekoliko dana!
Pročitaj više
Programi Geopoetike na Sajmu knjiga
21.10.2022.
Sreda, 26. oktobar u 18h u Sali Borislav Pekić
Tribina “Ženski glasovi Geopoetike”
Učestvuju: Branka Krilović, Dana Todorović, Mira Popović, Irena Ristić, Ana Marija Grbić i Zvonka Gazivoda
Razgovor vodi Jasna Novakov Sibinović, direktorka i izvršna urednica Geopoetike
Nakon tribine, od 19h autorke će na štandu Geopoetike u Areni Hale 1 potpisivati knjige
Štand Geopoetike u Areni Hale 1
Sreda, 26. oktobar u 19h
Autorke Geopoetike Branka Krilović, Dana Todorović, Mira Popović, Irena Ristić, Ana Marija Grbić i Zvonka Gazivoda potpisuju knjige
Petak, 28. oktobar u 18h
Sergej Trifunović, potpisivanje knjige “Stovarište” i susret s čitaocima
Subota, 29. oktobar
13h, Frančeska Rolandi, potpisivanje knjige “Dvadeset četiri hiljade poljubaca” i susret s čitaocima
17h, Vesna Goldsvorti, potpisivanje knjiga i susret s čitaocima
Štand Rumunije, Hala 2A
Nedelja, 30. oktobar u 13h
Kako se danas čita Mirčea Elijade?
Učestvuju: Simona Popov, Đura Miočinović, Gabrijel Babuc i Jasna Novakov Sibinović, direktorka i izvršna urednica izdavačke kuće Geopoetika
Moderator: Danijela Popov
Učesnici tribine su prevodioci četiri romana Mirče Elijadea koje je objavila Geopoetika
Pročitaj više