Vesti

Rusko-poljsko-srpski film o Sergeju Dovlatovu

05.08.2021.

U takmičarskom programu predostojećeg Berlinala naći će se i rusko-poljsko-srpski film “Dovlatov” Alekseja Germana mlađeg, o jednom od najpoznatijih ruskih pisaca druge polovine dvadesetog veka, Sergeju Dovlatovu. Publika će imati to zadovoljstvo da u glavnoj ulozi gleda glumca Jugoslovenskog dramskog pozorišta Milana Marića, koji je za portal Filmskog centra Srbije rekao da film prati nekoliko dana u životu ruskog pisca Sergeja Dovlatova, sedamdesetih godina prošlog veka. "U pitanju je jedna izuzetno intimna priča o donošenju važnih odluka u sistemu kao što je bio SSSR. O mogućnostima i nemogućnostima. O odlasku ili ostajanju. O ličnim granicama, i ograničavanju sopstvene slobode. O ljubavi.”Pored brojnih izvora koje je koristio kako bi stekao znanje o Dovlatovu tokom priprema za ovu zahtevnu ulogu, Milan Maric je citao I  jednu od najznačajnijih knjiga ikada napisanih o Dovlatovu - “Dovlatov i okolina” Aleksandra Genisa, koju je Geopoetika objavila 2000. godine.Genis je, po sopstvenoj definiciji, napisao filološki roman o svom velikom prijatelju, književniku i publicisti Sergeju Dovlatovu, o njegovom odnosu prema vlasti, ženama, nacionalnom pitanju, novinarstvu. Sve to zaokruženo je glavnom temom - Dovlatov i književnost. I u najnovijoj knjizi “Povratna adresa” Genis, duhovito I kroz zabavne pricice, pise o ruskoj emigraciji u Americi, a medju njima naravno I o nezaobilaznom Dovlatovu.

Slobodan Despot dobitnik Kazanovine nagrade za 2017. godinu

05.08.2021.

Autor Geopoetike Slobodan Despot dobitnik je Kazanovine nagrade za 2017. godinu za svoj roman “Plavi blesak”, napisan na francuskom jeziku i objavljen kod čuvenog francuskog izdavača “Galimara”.Nagrada “Kazanova” se svake godine dodeljuje evropskom piscu koji izvorno piše na francuskom jeziku, poput Đakoma Kazanove i njegovih čuvenih “Memoara”. Ovu prestižnu nagradu osnovao je modni kreator Pjer Karden 2011. godine, a njena vrednost iznosi 5000. eura.“Plavi blesak” je metafizički triler o pretnji nuklearnog uništenja celokupnog čovečanstva. Nagrada za ovaj roman uručena je Slobodanu Despotu u kultnom pariskom restoranu “Kod Maksima”, a na svečanoj večeri, osim dobitnika nagrade, prisustvovale su i istaknute ličnosti francuskog kulturnog miljea, književni kritičari i pisci…Slobodan Despot je švajcarski pisac srpskog porekla, a Geopoetika je 2014. godine objavila njegov roman “Med” koji je, takođe, dobio nekoliko značajnih nagrada. “Med” je  jedan od ne tako brojnih postjugoslovenskih narativa iza kojih ne ostaje „licitarski“ sladak ili pak „pelinovski“ gorak utisak u pamćenju. Pripovedajući o onome što je skoro svako od nas iskusio, jednako kao i o onome što je malo ko preživeo, Slobodan Despot uspeva da svoje raskućene i raspamećene junake dovede do mesta sa kojeg će probati da nauče kako ponovo zajedno da zakorače u život…  

Promocija romana "Gospodin Ka" Vesne Goldsvorti

05.08.2021.

Promocija romana "Gospodin Ka" Vesne Goldsvorti u izdanju Geopoetike biće održana u četvrtak, 21. decembra u 19 h u galeriji "Podroom" Kulturnog centra Beograda.  Na promociji će govoriti autorka Vesna Goldsvorti, književna kritičarka Nađa Bobičić i direktor i glavni urednik izdavačke kuće Geopoetika Vladislav Bajac.Geopoetika je, u prevodu sa engleskog Nataše Tučev, objavila kao svetsku premijeru ovog romana koji će u originalu, u čuvenoj britanskoj izdavačkoj kući Chatto & Windus, izaći u februaru 2018. godine.Pošavši od pretpostavke da je Ana Karenjina prava osoba, a ne izmišnjeni lik Tolstojevog romana, autorka nas svojim romanom odvodi u višeslojne predele ljubavi, preljube i slovenske tragike usred Zapadne Evrope. Kroz ispovest sina Ane Karenjine, u vreme snimanja istoimenog filma u Londonu 1947. godine, junakinja romana zapisuje njegova sećanja, prolazi kroz ličnu dramu sličnu Tolstojevoj. Priča ove knjige svakim novim koncentričnim krugom dobija nove zaplete i rasplete, kao da je građena po modelu otvaranja ruskih babuški. Vesna Goldsvorti iz knjige u knjigu suvereno osvaja originalni prostor tradicije i modernosti srpske i britanske književnosti.

Novogodišnji popusti u Geopoetici

21.09.2021.

Budući da se bliže novogodišnji i božićni praznici, Geopoetika je odlučila da obraduje svoje čitaoce specijalnim novogodišnjim popustima. Svi oni koji od petka 15. decembra do petka 29. decembra budu posetili Klub čitalaca u Gospodar Jovanovoj 65, imaće priliku da kupe naša izdanja po sniženim cenama od 20 do 50%. 

Danijel Goleman o pametnim telefonima

05.08.2021.

U autororskom tekstu pod nazivom „Vaš pametni telefon krade vaše liderske veštine“ objavljenom na sajtu „Korn Ferry“ Instituta iz Los Anđelesa, psiholog i novinar Danijel Goleman piše o štetnom uticaju mobilnih telefona na svakodnevni život pojedinca."Zavisnost od mobilnih telefona šteti našoj sposobnosti da funkcionišemo u svetu van ekrana. Istraživači su pronašli negativne uticaje telefona na našu sposobnost da učimo, rasuđujemo logično, rešavamo probleme i budemo kreativni. Naši telefoni su možda pametni, ali da li nas oni čine glupljima?"https://www.kornferry.com/institute/focus-emotional-intelligence

Dobitnici Bukerove nagrade u izdanju Geopoetike (u pripremi)

21.09.2021.

Geopoetika je otkupila prava za knjige poslednja dva dobitnika prestižne Bukerove nagrade i ti naslovi su trenutno u pripremi: "The Sellout" Pola Bitija, koji je za ovaj roman dobio Bukera 2016. godine i "Lincoln in the Bardo" Džodža Sondersa, ovogodišnjeg dobitnika. Roman "The Sellout" Pola Bitija na satiričan i duhovit način prikazuje rasnu (ne)jednakost u Americi i sve apsurde i stereotipe koji dolaze uz nju. Priča u kojoj autor preispituje odnos sina i oca, borbu za ljudska prava, urbani život, pa i sam Ustav SAD. "Lincoln in the Bardo" je prvi roman Džordža Sondersa, poznatog po svojim zbirkama priča, reportažama i esejima. U ovom eksperimentalnom romanu, Sonders piše o žalosti Abrahama Linkolna nakon smrti sina Vilijama „Vilija“ Linkolna. Radnja romana smeštena je u jednoj noći u –  Bardu – prostoru između smrti i ponovnog rođenja. 

Poseta Andreja Blatnika Beogradu

21.09.2021.

Jedan od najpoznatijih i najprevođenijih savremenih slovenačkih pisaca, Andrej Blatnik, nedavno je gostovao u Beogradu kao učesnik panela "Evropa razlika ili različita Evropa" koju je organizovao Srpski PEN centar od 30. novembra do 1. decembra 2017. god. Tom prilikom u Ustanovi kulture opštine Stari Grad  “Parobrodu” organizovana je i promocija zbirke priča “Kapiraš” koju je Geopoetika objavila ove godine.  “Kapiraš” je na srpskom jeziku prva objavljena knjiga Andreja Blatnika, svojevremeno jednog od utemeljivača slovenačke postmoderne. Geopoetika će sledeće godine objaviti i roman “Promeni me” jednog od  najvažnijih, najpriznatijih i najprevođenijih slovenačkih autora.Tokom boravka u Beogradu, Blatnik je za "Politiku" govorio o Jugoslaviji, regionalnim odnosima, različitosti, ljubavi i usamljenosti... "Zamišljeno je da svaka od priča staje na jednu stranicu.Pošto sam postavio takvu granicu, bilo mi je potrebno da likove „oljuštim do samog korena”, ti junaci nemaju baš mnogo konteksta, niti podataka o tome odakle dolaze, koje su nacionalnosti, čime se bave. Onda su međusobni odnosi ono što ostaje. Najdramatičniji odnos je svakako ljubav. Tu se nalazi i osećaj usamljenosti koji je isto tako nezavisan od rase, klase i religije pojedinca.”

Promocija zbirke priča "Kapiraš" u Parobrodu

05.08.2021.

Ustanova kulture opštine Stari grad "Parobrod" poziva vas da u petak, 1. decembra, od 19h u glavnom holu "Parobroda" prisustvujete promociji zbirke priča "Kapiraš" slovenačkog pisca, prevodioca i univerzitetskog profesora Andreja Blatnika.O ovoj maloj, ali prelomnoj knjizi književne modernosti Slovenije govoriće autor Andrej Blatnik, Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica Geopoetike i Gojko Božović, književni kritičar, u ime Srpskog PEN centra, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice književnog programa u "Parobrodu."Zbirka od pedeset kratkih, proznih krokija, priča i anegdota "Kapiraš?" sadrži simboličnu i doslovnu mladost, skoro japijevsku savremenost ’’centra sveta’’ ( ma šta i ma gde on bio) kao i mudrost svojstvenu filozofiji vanevropskih kontinenata.
’’Njena centralna tema je ljubav. Najčešće joj se prilazi vrcavim, duhovitim monolozima pripovedača, ponekad žene, ali i nepostojećim dijalozima koji grade neobične spirale. Ti (samo) imaginarni razgovori puni su žestokih osećanja, ali i erotike, suprotstavljanja, apsurda, obrta i iznad svega, svedenosti i jezičke jednostavnosti’’, prema rečima Vladislava Bajca, glavnog urednika Geopoetike.Jedan od najpoznatijih i najprevođenijih savremenih slovenačkih pisaca, Andrej Blatnik, dolazi u Beograd kako bi učestvovao na panelu "Evropa razlika ili različita Evropa" koji organizuje Srpski PEN centar od 30. novembra do 1. decembra 2017. god..

Geopoetika na Sajmu knjiga u Nišu

05.08.2021.

Geopoetika će i ove godine tradicionalno učestvovati na 54. Niškom sajmu knjiga i grafike koji će se u Hali Čair održati od 22-29. novembra.:Sva Geopoetikina izdanja ovom prilikom biće snižena od 20-50%. Čitaoci će moći da uživaju i u našim novim izdanjima koja smo objavili neposredno pred, kao i za Beogradski sajam knjiga.Samo neka od njih su: „Tarantula“ Boba Dilana; zbirka priča „Kapiraš“ Andreja Blatnika; „Život i pustolovine Džeka Engla“, nedavno pronađeni roman Volta Vitmana; „Priče sa Sabalana“ iranskog pisca Mohameda Reze Bajramija; „Povratna adresa“ Aleksandra Genisa…
Osim novih izdanja, na Geopoetikinom štandu naćiće se i nedavno obnovljena izdanja Pola Ostera: „Otkrivanje samoće“, Bruklinska revija ludosti“, „Zimski dnevnik“, "Njujorška trilogija", „Nevidljivi“, kao i „Emocionalna inteligencija“ Danijela Golemana.

"Tarantula" u Studentskom gradu

05.08.2021.

U sredu, 22. novembra, od 19h u Klubu Magistrala u Studentskom gradu održaće se književno veče posvećeno romanu "Tarantula" Boba Dilana (Geopoetika, 2017), u prevodu prof. dr Zorana Paunovića.U programu učestvuju: Petar Janjatović, Vladislav Bajac i Zoran Paunović.Dilanovo delo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje "Tarantule".Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan.To je svet u kome čitalac i sam postaje lik iz Dilanove pesme, neko „ko zna da se nešto događa, ali ne zna šta je to“. I već nakon nekoliko stranica shvata da i ne mora da zna: ovo delo ne treba odgonetati, niti ga treba „razumeti“ u bilo kom uobičajenom smislu te reči. Treba ga čitati naglas, bez agresivnog učitavanja i štreberskog traženja smisla.Ono nešto neuhvatljivo što ostane posle takvog čitanja, to je muzika. A ona je, srećom, izvan i iznad svakog razuma.