Arapski Buker – Međunarodna nagrada za arapski roman (IPAF), 2012!
Istorijski roman Beogradski Druzi, o čoveku čiji se život okreće naglavačke surovom igrom sudbine, počinje 1860. godine u Bejrutu, u Libanu, neposredno nakon građanskog rata. Hana Jakub, hrišćanin, prodavac jaja, neverovatnom igrom slučaja primoran je da zamenjenog identiteta deli sudbinu grupe Druza, boraca, političkih protivnika vlasti, osuđenih na tamnovanje daleko od domovine. Ovaj roman prati dvanaest godina njegovog zatočeništva i neizrecive patnje koju je doživeo u Beogradu i drugim delovima Balkana.
Druzi pripadaju monoteističkoj verskoj zajednici koja se u XI veku odvojila od ismalita u Egiptu. Specifičan položaj u starijoj i novijoj istoriji, kao i neke karakteristike te verske zajednice, učinili su da Druzi steknu i izvesne osobenosti odelite etničke grupe, iako jezički i kulturološki pripadaju arapsko-islamskoj civilizaciji, Druzi su u nekoliko navrata u prošlosti bili u središtu visoke politike i značajnih događaja koji su uticali na istoriju Libana. Jedan od takvih je i krvavi sukob između Druza maronita (hrišćana) od maja do jula 1860. godine, vrhunac dvanaestogodišnjih nemira i napetosti koje su po verskoj osnovi podsticali Turci u želji da uspostave direktan nadzor u Libanu.
„Bez obzira na to da li je Rebi Džabir proveo mnogo godina istražujući epohu i geografiju mesta gde je radnja smeštena ili se oslanjao isključivo na svoju maštu, on lako i ubedljivo premešta svoje junake, ostavljajući utisak da se u toj sredini sam bolje snalazi od onih koji su se obreli u tuđini, okruženi ljudima koji ne govore njihovim jezikom.“
Anvar Hamid, palestinski književnik i kritičar
„Rebi Džabir je izuzetan narator i veliki prozaista. On uspeva da od samog početka uvuče čitaoca u svoje priče, bez obzira na to o čemu se u njima govori. Reč je o jednom od najvećih arapskih pripovedača.“
Gonzalo Fernandez Parilja, španski arabista i prevodilac sa arapskog, član sudijskog žirija Međunarodne nagrade za arapski roman 2012. Godine.
Rebi Džabir je libanski književnik mlađe generacije. Rođen je u Bejrutu 1972. godine. Završio je fiziku na Američkom univerzitetu u Bejrutu. Od 2001. godine radi kao urednik nedeljnog kulturnog dodatka Horizonti u arapskom međunarodnom dnevnom listu El Hajat.
Za svoj prvi roman Gospodar tame (1992) dobio je libansku književnu nagradu Izbor kritičara 1992. godine. Do danas je objavio sedamnaest romana. Među njima se izdvaja roman Beogradski Druzi (2010) koji je 2012. godine ovenčan „Arapskim Bukerom" - Međunarodnom nagradom za arapski roman (IPAF) koju finansijski podržavaju Fondacija nagrade Buker iz Londona i Emiratska fondacija za filantropiju iz Abu Dabija.
Ističe se i delo Amerika (2009), koje se 2010. godine našlo u najužem izboru za istu tu nagradu. U širem izboru za nagradu „Arapski Buker" našao se 2013. godine i najnoviji Džabirov roman Ptice Holidej Ina (2011). Njegova dela su do sada prevedena na nemački, francuski, poljski i engleski.
Pored navedenih, Džabir je objavio i sledeće romane: Crni čaj (1995), Poslednja kuća (1996), Plavi leptir (1996), Ralf Rizkalah u ogledalu (1997), Bio sam princ (1997), Poslednji pogled na Kin Saj (1998), Jusuf Englez (1999), Granađaninovo putovanje (2002), Bejrut, grad sveta 1-3 (2003, 2005, 2007), Beirutus: podzemni grad (2005), Mehlisov izveštaj (2006).
