Odlazim(o), najnoviji roman Džulijana Barnsa, duboko promišljanje o pamćenju, ljubavi i vremenu koje nam preostaje, počinje na kraju jednog života, ali se ne završava smrću; naprotiv, roman postavlja pitanje šta čini smisao postojanja: da li je to ono što smo uradili, ono što smo voleli ili ono čega se sećamo? Barns i u ovom delu zadržava svoju prepoznatljivu eleganciju, humor i lucidnost, stvarajući nežnu, ali neumoljivu meditaciju o odlascima i onome što se uprkos svemu zadržava. Ovo je roman o pomirenju, o potrazi za srećom i o tihoj hrabrosti potrebnoj da se kaže zbogom - i sebi, i drugima, i svetu kakav smo poznavali.
„Veliki se pisci prepoznaju, pored ostalog, i po tome što svako delo pišu kao da im je poslednje, ulažući beskompromisno svu svoju energiju, znanje i darovitost. A kako izgleda kad jedan veliki pisac zna da mu je delo koje piše poslednje, zato što je tako odlučio? Odgovor na ovo pitanje, uzbudljiv i potresan, nudi nam veliki pisac Džulijan Barns u svom romanu Odlazim(o). Osamdeset godina života i šezdeset godina pisanja stalo je u piščevu melanholičnu, ali dostojanstvenu i uzvišenu labudovu pesmu, koja se od prve do poslednje stranice čita s posebnim emotivnim nabojem: čitalac se sve vreme oseća kao da na dalek put ispraća dragu osobu koju možda više nikad neće videti. Ta slutnja rastanka, međutim, nimalo ne narušava uživanje u doživljaju kakav može da nam priredi samo Džulijan Barns; sve je tu na svom mestu: otmena ironija, lucidna pronicljivost i raskošna veština pripovedanja odlike su koje i ovom njegovom romanu pouzdano obezbeđuju dugovečnost. Ili pre večnost: svi odlazimo, dela ostaju."
Zoran Paunović
Džulijan Barns je rođen u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Dobio je više prestižnih nagrada i priznanja: nagradu Samerset Mom (Metrolend, 1981); Bukerovu nagradu (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998. i Artur & Džordž, 2005); nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri Medisis (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988) i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine. Dobitnik je nagrade Sandej tajmsa za izuzetna dostignuća u književnosti, 2013. godine, kao i nagrade Sinklar 2015. godine, dodeljene na prvoj svečanosti u čast Karen Bliksen. Godine 2016, Američka akademija umetnosti i književnosti dodelila je Barnsu status počasnog člana iz inostranstva. Nosilac je ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada 2017. godine. Jerusalimsku nagradu za literarna dostignuća na polju slobode pojedinca u društvu, kao i nagradu Jasna poljana (Nije to ništa strašno) dobio je 2021. godine.
Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982, Geopoetika, 2002), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989, Geopoetika, 1994), Troje (1991, Geopoetika, 2000), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990–1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000, Geopoetika, 2001), Cepidlaka u kuhinji (2003, Geopoetika, 2005), Sto od limunovog drveta (2004, Geopoetika, 2005), Artur & Džordž (2005, Geopoetika, 2006), Nije to ništa strašno (2008, Geopoetika, 2008), Puls (2011, Geopoetika, 2011), Ovo liči na kraj (2011, Geopoetika, 2011), Nivoi života (2013, Geopoetika, 2013), Držati oči otvorene, Eseji o umetnosti (2015), Šum vremena (2016, Geopoetika, 2016), Jedina priča (2018, Geopoetika, 2018), Čovek u crvenom kaputu (2019, Geopoetika, 2020), Elizabet Finč (2022, Geopoetika, 2022), Promeniti mišljenje (2025, Geopoetika, 2025). Dela su mu prevedena na više od četrdeset jezika.
Živi u Londonu.
